Od ostalih stilova u istoriji „fudbalskih“ frizura svakako treba istaći i Džordža Besta, koji je na terenu proslavio popularnu „bitlsicu“ u 60-im godinama.
S obzirom na frizure, devedesetih godina konkurenciju je pomeo je Kolumbijac Karlos Valderama na svetskim prvenstvima 1990. u Italiji i 1994. u SAD.
Nakon Valderame, početak 2000. - ih je definitivno pripao Francuzu Đibrilu Siseu. Kod tog igrača se frizura i boja kose menjala skoro svaki dan, a ponekad bi čovek pomislio da će izaći s novom i na poluvremenu utakmice. Delimično ga u ovom stilu danas sledi Mario Baloteli.
Današnji stilovi postali su razuzdani, različiti i teško se prate, jer se menjaju svaki mesec, za šta je možda najzaslužniji Dejvid Bekam koji je isprobao gotovo svaki stil frizure koji je mogao. Ipak, uvek će postojati oni najveći poput Mesija, Nejmara ili Kristijana Ronalda koji će zahvaljujući popularnosti potstći kolege ili fanove da naprave frizuru poput njih (najnoviji primer su Mesi – Insinje).
Od današnjih fudbalera koji svoj stil neguju i ne menjaju valja istaći upečatljive čirokane kapitena Napolija Mareka Hamšika i Rominog Stefana El Šaaravija, ili „mikrofonku“ Maruana Felainija.
