U Barseloni i Kataloniji, ljudi su drugačiji nego u Sevilji odakle je njegova supruga Rakel.- Katalonci su kao Švajcarci, najviše naginju njima. Malo su suzdržaniji, nisu toliko otvoreni. Respektuju jedni druge, ali uvek drže određenu distancu jedni od drugih. Rekao bih ovako: ne diraj ti mene, neću ni ja tebe. Imajuj krug ljudi sa kojima su bliski i gledaju svoja posla. U Sevilji je drukčije, tamo šetaš ulicom i svi te pozdravljaju, ovde ni ne pogledaju jedni druge. Zato je mojoj supruzi, kad smo se doselili u Barselonu, bilo teško. Razumeo sam je tada, jer ipak je u Sevilji ostao velik krug njenih prijatelja i porodica - govori Rakitić i nastavlja:
- Bez obzira na činjenicu da igram u velikom klubu i da sam, jako poznat, ne želim promeniti privatni život. Dakle, ako supruga i ja želimo negde prošetati sa decom, mi se i prošetamo. Ne želim preskočiti tu šetnju sa suprugom i decom zato što znam da ću se slikati pet ili deset puta. Adara je još jako mala, ali Altea se već navikava da joj je tata poznat.
Komšiluk Rakitića je kaže, interesantan.
- Prvi komšija mi je Nemac, malo stariji čovek, direktor jedne automobilske kuće. Nije oženjen, nema dece, po ceo dan je na poslu pa ga i ne vidimo puno. Kad se vidimo, razmenimo nekoliko rečenica na nemačkom, kaže mi da bacim oko mota li se neko oko kuće kad ga nema i to je to. S druge strane su neki Rusi, multinacionalno okruženje, ha, ha, ha…Poznati fudbaler kaže kako njegova porodica nije često na meti paparaca.- Znaju nas čekati ispred garaže. Razumem ja to je posao, ali bih voleo privatni život ostaviti samo za sebe. Nastojimo sačuvati privatnost naše dece, zamagliti im oči ili izbeći da im se vidi lice i kada stavljamo neke zajedničke fotografije na naše profile na društvenim mrežema. Nekad mi je žao, jer su fotografije baš lepe.
Kurir sport / Novi list
