SRBIJA JE MRAČNA I STRAŠNA, SVET NAS PONOVO GLEDA OVAKO: Koliko će krvi teći na stadionima dok ne dočekamo našu Margaret Tačer!

Fudbal - 15.12.2017. 17:51h

Problem sa huliganizmom u sportu kod nas traje dugo... Predugo... Srbija i dalje nema rešenja!

Jezive scene sa 156. "večitog derbija" obišle su svet. Ponovo, kao i mnogo puta do sada, Srbija je predstavljena kao mračna i strašna. Bez obzira što su značajne role u sveopštem haosu na južnoj tribini Partizanovog stadiona imali strani državljani, na stubu srama se našla Srbija. Ponovo...

Naravno, pre bilo kakve priče o ovom problemu, mora se razgraničiti - nisu svi navijači huligani! Često se te dve kategorije poistovećuju. Međutim, huligani predstavljaju samo mali deo navijačke mase. I taj mali deo pravi ogroman problem.

Vredi li podsećati na sve prethodne incidente?

Bilo ih je previše. Dovoljno je samo podsetiti na izgubljene mlade živote.

Navijač Crvene zvezde Aca Radović je ubijen raketom ispaljenom sa Juga na derbiju 1999. Mladi ljudi su stradali i van stadiona, sve pod velom navijačkih obračuna. Imena Ivana Perovića, Bojana Majića, Dejana Dimitrijevića, Petara Sedlaka i ostalih ne smeju se zaboraviti. Moraju da nastave da žive sa nama kao opomena da takve stvari ne smeju da se ponavljaju.

Međutim, očigledno je da opomena nije bilo dovoljno iako su desetine majki oplakali sinove stradale pod huliganskim mačem.

U sredu na stadionu u Humskoj nije bilo žrtava, ali samo pukom srećom. Boreći se za prevlast na tribini, dve strane "pojačane" strancima, tukle su se svim i svačim, udaralo se i šutiralo besomučno, skakalo se po ljudskim glavama... Krvi je bilo do kolena.

Koliko još takvih scena treba da vidimo da se dozovemo pameti?! Koliko majki još mora da zakuka na grobu svog sina?!

Da do toga ne bi došlo, stvar u svoje ruke mora da preuzme država. Srbija nije prva koja se suočava sa ovakvim problemom. A ovaj problem je gorući već decenijama.

Svako ko se suočava sa akutnim huliganizmom, a nije naša zemlja jedina, kao primer navodi Englesku.

Engleski huligani su svojevremeno važili za najžešće na svetu. A već skoro tri decenije unazad nijedan stadion na Ostrvu nema zaštitnu ogradu?! Tako je, jer nikome ne pada na pamet da napravi incident ili nedajbože utrči na teren. Kazne su drakonske, ne isplati se. Navijanje dlanovima i glasom duboko su se u Engleskoj ukorenili kao jedini razlozi za odlazak na utakmicu.

Podsetimo, do pre 32 godine engleski navijači su bili nemilosrdni. Uoči finala Kupa šampiona u Briselu 1985. godine izazvali su jednu od najvećih tragedija u istoriji fudbala. Na stadionu "Hejsel" stradalo je 39 navijača Juventusa, krivicom huligana koji su se izdavali za fanove Liverpula.

Tadašnja premijerka Velike Britanije Margaret Tačer rekla je: Dosta!

Poznata pod nadimkom "Gvozdena Lejdi" povukla je drakonske rezove. Insistirala je da se huliganima daju najteže moguće kazne, mnogima je zabranjen ulazak na stadionu, čak i odlazak van granica zemlje... I sve ideje je sprovela u delo.

Ključne reči su: IDEJE SU SPROVEDENE U DELO. Sprovedene su na svim nivoima.

Policija je odradila svoj deo poslao, baš kao i sudovi i plan je uspeo. Engleska je problem sa huliganizmom na stadionima svela na minimum.

Kurir je odavno upozoravao da su radikalne mere neophodne kako bi se stalo na put huliganima. Pre četiri godine smo postavili pitanje ko će biti "srpska Margaret Tačer". Na žalost, odgovor još nismo dobili. A Margaret Tačer nam je preko potrebna...