Da li ste se pokajali zbog nekog poteza u karijeri i koji derbi najviše pamtite i zbog čega?
– Pokajao sam se što sam napustio Galatasaraj i otišao u Salcburg, smatram da je to moja najveća profesionalna greška u karijeri. Pamtim većinu derbija, skoro svaki, više volim ove gde smo pobeđivali. Bilo je nekoliko koji su direktno uticali na odluku ko će biti šampion države, eto, možda oni kad su Raća Petrović ili Jojić postizali golove. Od ranije, sećam se i nekih svojih pogodaka…
Koliko puta možete da pimplujete sa jajetom, kokošjim ili prepeličjim i da li vam se nekad desilo da se za Vaskrs opustite uz čašicu, dve?
− Nisam nikad pimplovao… Sigurno da mogu više od pojedinaca na klupi ili trenera, kroz smeh odgovara Saša šaleći se sa prisutnim igračima… Ja sam školovan igrač, učio sam to od devete do 18. godine. Sa jajima kao sa loptom… Što se tiče opuštanja – sve ređe, ranije sam se opuštao, sad ređe…
Koji je derbi vatreniji: beogradski ili istanbulski?
− Oba derbija su fanatična, Turci su slični kao i mi – sigurno da žive za te utakmice. Naravno, meni je bolji derbi između Partizana i Crvene zvezde, nego između Galatasaraja i Fenerbahčea.
Mesi ili Ronaldo?
− Mesi. Uvek! U poslednjoj deceniji Mesi je najbolji igrač na svetu, uz dužno poštovanje Ronaldu, Argentinac je bolji igrač.
Zašto niste izveli jedan od prvih pet penala protiv Njukasla?
− Takva je bila odluka trenera, koliko se sećam… Igrali smo produžetke, Mateus je određivao… Šutirao sam šesti!
Koga vidite kao svog naslednika u Partizanu?
− Bambija Tošića! Ima manje godina… Šalim se, naravno, ne volim nešto da pričam o tome, moje neke ranije želje i zamisli i nisu išle u pravom pravcu. Možda su baš i moje reči nekome stvorile određeno breme, neću to više da radim. Ima mnogo mladih i talentovanih igrača i sigurno će neko naslediti mene i svakog ko ode iz Partizana.
Da li je Saša Ilić omiljeni fudbaler i svom sinu, ili je to, ipak, neko drugi?
− Sigurno da sam ja!
Rešite dilemu: da li bi stari majstori mogli danas da igraju na vrhunskom nivou, podeljena su mišljenja – jedni smatraju da su fudbaleri 70-ih i 80-ih imali više znanja i fudbal u malom prstu, o tehnici da ne govorimo, drugi tvrde da je fudbal tad bio sporiji i da bi današnji presing i fizička sprema njih pojeli?
− Majstor fudbala uvek može da igra, navešću par primera koji to potvrđuju. Mateus je meni bio trener 2003, imao je preko 40 godina, u nekim situacijama kad smo igrali fudbal, naročito ševu, nije zaostajao za nama, čak je bio i bolji. Ubeđen sam da igrači koji su nekad igrali na visokom nivou, mogu to ponovo.
U kakvom vam je sećanju prva utakmica protiv Borca iz današnje perspektive?
− U odličnom sećanju! To mi je bio debi u prvom timu Partizana, posle utakmice bio sam najponosniji dečak na svetu: ispunila mi se želja, dobili smo 10:0. Sve najbolje!
Jednog dana, kada do toga dođe, imate li posebnu želju za oproštajnu utakmicu?
− Nemam, stvarno ne razmišljam u tom pravcu, sigurno da je to veoma blizu, ali… Nemam neke specijalne želje.
Gde ćete i kako provesti Vaskrs?
− Sa familijom, kao i svake godine. To je praznik koji treba tako da se provede.
Približava se večiti derbi, da li biste voleli da zaigrate?
− Derbi je specifična utakmica, svi živimo za nju, imao sam sreću da sam odigrao ih puno. Prioritet je da Partizan ostvari pobedu, ako bude potrebno – tu sam, ako ne – uopšte se ne opterećujem lično. Važno je da mi slavimo!
kurir.rs / partizan.rs
foto: Dado Đilas
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR SPORT: Bruka sa Stolicom, Bruka sa Mažićem i budalaština sa podelom bodova
