- Dok sam još počinjao na popularnoj „Detelinari“ u dresu Novog Sada sanjao sam ovakve stvari. Svi smo mi kao klinci priželjkivali ovakve utakmice i nadali smo se da jednog dana možemo da se takmičimo u Ligi šampiona sa najboljim evropskim klubovima. To su tada bili naivni dečački snovi i u njima sam video sebe u istom izdanju kao što je to bilo na utakmici sa Liverpulom – rekao je Pavkov i nastavio:
- Za mene je ovo bio san u koji sam verovao, iako sam donekle znao da nije realno da se sve ovo desi. Sada se to ostvarilo i dobio sam potvrdu da treba verovati u snove. Da biste došli do ovog što smo mi uradili morate da verujete u sebe.
Podrška najbližih i vera u sebe su recept za uspeh našeg napadača.
- Težak je bio moj put do ovog sada, ali takav put i treba da bude. Ne može da se ostvari uspeh bez muke, za sve u životu se treba boriti i naporno raditi. Čime god da se bavite, put do uspeha ne može da bude jednostavan, zato je najvažnije da znate svoju vrednost, da imate jasan cilj i da izdržati sve. Lično sam uvek verovao u sebe, mnogo više nego što su drugi to radili. Meni su porodica i prijatelji mnogo pomogla da istrajem i da svakog dana radim sve bolje i zato je ovo i njihov veliki uspeh. I posle utakmice sa Liverpulom prvo su mi čestitali devojka, sestra, najbolji prijatelj i roditelji.
Malo je poznato da špic crveno-belih svoje prve fudbalske korake nije napravio na tom mestu u timu.
- Počeo sam da igram fudbal kao zadnji vezni, sve dok nisam došao do omladinaca. Dobro sam se snalazio na toj poziciji, zato mi danas dobro idu šutevi sa distance. Mislim da upravo iz tog iskustva proističe moja sposobnost da postižem golove i nogom, a ne samo glavom, kao što bi mnogi zbog moje građe pomislili. Mislim da je to moja velika snaga. Sada se sve više i u medijima priča o tome da nogom igram podjednako dobro kao glavom. Samo mi je ostalo još levom nogom da dam gol.
A kao i svaki dečak koji sanja, i Pavkov je imao fudbalske idole.
- Uglavnom sam oduvek voleo da gledam igrače koji su slični meni po građi i po stilu igre, jer sam od njih mogao najviše da naučim. Kasnije sam uživao u igrama Zlatana Ibrahimovića, a kao dečak od naših igrača najviše sam voleo da gledam Nikolu Žigića.
Upravo u stilu Žigića naš napadač dao je drugi gol Liverpulu.
- Podseća mnogo na njegov gol protiv Rome i zato mi je još draži pošto mi je on bio uzor. Drago mi je što sam zvezdaše podsetio na veliku pobedu nad Romom.
A kao u neka prošla vremena, samo ovog puta sa imenom Milana Pavkova, čula se pesma „Skoči, daj gol glavom“.
- Nisam mogao da očekujem, ma čak ni da sanjam da ću to doživeti. Ni danas ne mogu da verujem da mi je cela Marakana pevala. Posle utakmice sam bio na severu, zaista neopisivo. Čarobno. Koliku energiju nam daju navjači se jasno videlo juče na terenu. Toliko sam uživao da sam posle gola samo stao i uživao u ambijentu koji su navijači napravili.
Ponovo se na Marakani dešavaju čuda, ponovo se ime Crvene zvezde izgovara sa poštovanjem, ponovo se na našem terenu postižu golovi vredni istorije.
Kurir sport
Foto: Starsport
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
