Srbija je zajendo sa Grčkom, Bugarskom i Rumunijom istakla zajedničku kandidaturu za organizaciju Mundijala u fudbalu 2030. godine, a nekadašnji hrvatski reprezentativac Mario Stanić kako je Srbija to mogla, dok svetski vicešampion nije.
Stanić o tome piše na portalu "Medium" u svojoj novoj kolumni pod naslovom "Nikad bliže".
- Verovatno će vas zvati vaši prijatelji iz belog sveta i zasigurno će postavljati sasvim logična pitanja:
- Kako je moguće da se Hrvatska nije kandidovala?
- Zašto Hrvatska nije probala materijalizovati najplodniju fudbalsku godinu?
- Šta je to sprečavalo Hrvatsku da se nametne i bude inicijator najvećeg spektakla na kugli zemaljskoj?
Moj savet je da ne treba izlaziti sa brzopletim odgovorima. Možemo se pretvarati kao da nismo čuli pitanje ili da je veza loša… Mogli bismo jednostavno okrenuti priču u nekom drugom smeru. Ako sagovornik bude uporan i nametljiv, znajte da se radi o mučkoj provokaciji.
Stvarno, zašto se Hrvatska nije kandidovala da bude jedan od domaćina Svetskog prvenstva? Odgovor je prelagan i svi ga znamo, ali bolje je držati jezik za zubima. Nekako je lakše lagati sebe i druge nego otkrivati svoje pravo lice. Zamislite samo reakciju vašeg sagovornika kad bi mu rekli banalnu istinu.
- NISMO SE SETILI, A NIJE NAS NI BRIGA!
- Poprilično je tužna konstatacija da nam takvo nešto nije bilo ni na kraj pameti! Zato i predlažem da istinu zamaskiramo, iskrivimo ili zataškamo. Istina je i inače kod nas izuzetno rastegljiv pojam pa stoga možemo sebi i drugima servirati raznorazna objašnjenja i opravdanja.
Možemo se pravdati kako organizacija i domaćinstvo Svetskog fudbalskog prvenstva ne daje nikakve garancije o povratku uloženih sredstava. Mogli bismo gurati tezu kako smo mi turistička destinacija i da nam ne trebaju dodatne gužve i prometni krkljanac usred turističke sezone. Mogla bi proći i teorija kako je sramota da se FIFA nije sama setila da prepozna i kandiduje Hrvatsku kao domaćina. Muljamo, petljamo, ali pravu istinu sakrijemo, ili barem držimo unutar naših granica. Istina neka bude samo naša javna tajna.
Postavlja se pitanje kako je uopšte takva ideja pala na pamet predesedniku Srbije?
Pored toliko problema u Srbiji on se setio da se bavi fudbalom. Strašno! Zato onako sporo i napreduju prema Evropskoj uniji. Mora da je poludeo od muke kad je video našu predsednicu u Moskvi kako lobira u loži, svlačionici i na terenu! Naša predsednica je celo vreme lobirala, samo se nije setila za šta i za koga lobira! Živa se polomila da svojim prisustvom bude dodana vrednost hrvatskog fudbala.
Nije predsednica kriva što se toliko iscrpila navijanjem i lobirajućim presingom pa nije uspela da se seti pre Vučića. Ako je predsednica već očekivano podbacila onda je mogla naša vlada da prepozna pravi tajming za velike stvari. Mogli su i oni da se sete pre Vučića, ali eto, samo pukim slučajem nisu.
Nije lako našoj vladi zato nemojmo ni njima nabijati osećaj krivice.
Oni se ionako raspadaju pod silnim pritiskom afera i malverzacija. Njima je puna kapa reformi, Agrokora, unutarstranačkih podela, kurikuluma i bogapitaj čega još? Da kojim slučajem postoji svetsko prvenstvo u aferama, naša vlada skupa s koalicijom i oporbom bi bila najveći favorit na kladionicama.
Mišljenja sam zapravo da su naši političari najzaslužniji za kandidaturu Srbije. Kad je Vučić video navijačku strast naše predsednice, kad je gledao našu vladu kako putuje na finale i kako bezbrižno pevaju u avionu, pretpostavljam da mu se istog časa svet srušio. Tad mu je verovatno i sinula ideja o kandidaturi za Svetsko prvenstvo. Dok su se naši političari takmičili ko je vatreniji navijač, dok su naši političari igrali neke svoje lične utakmice i skupljali jeftine političke poene, ispada da je predsednik Srbije razmišljao drugačije i konstruktivnije.
Najsportskija nacija na svetu ima najlicemjernije i najmlitavije političare na kugli zemaljskoj. Koja ironija života!
I za kraj, moram da naglasim kako za propust veka nisu krivi ni ljudi koji vode naš fudbalski savez. Nije u redu za sve propuste okrivljavati uvek iste ljude. Njih treba pohvaliti jer da nije bilo njih mi nikad ne bismo ni došli do finala. Oni su ipak najzaslužniji za naše srebro, a niko im nije dao nikakve bonuse, nagrade, a ni ordene.
Nije njihov posao setiti se nečeg što nam može doneti sportski i ekonomski preporod, nije njihov posao setiti se i napraviti nešto konstruktivno i odvažno. Nije na njima da iskoristite najplodniju fudbalsku godinu za pozicioniranje i jačanje naših fudbalskih i nacionalnih interesa.
Oni moraju da misle na sebe! Ne kaže se uzalud da je Bog prvo sebi bradu stvorio. Njihov osnovni i elementarni zadatak je da upravo budu tamo gde su sada. Oni su sami sebi dovoljni i zato ih pustimo na miru.
Nama ostaje samo žal i ta dosadna statistika koja je u ovom slučaju ubojita!
- igrali smo finale svetskog prvenstva
- imamo najboljeg igrača na svetu
- Selektor je proglašen najboljim trenerom u Evropi
- imamo Zvonu Bobana koji je desna ruka Infantinu
- imamo komšiju Čeferina koji je predsednik UEFA
Imamo sve to i mnogo više, ali ne možemo svega da se setimo, a nije nas ni briga! Umesto da iskoristimo jedinstvenu priliku i nametnemo se kao lideri, mi nastavljamo da tapkamo u mraku.
Od jednog drveta mi ne vidimo prekrasnu šumu. Kad slepac, slepca vodi, teško je znati, odakle su krenuli, kudai idu i kad će stići?
kurir.rs / medium.hr/Mario Stanić
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
