Oboreni su brojni rekordi, ekipa iz meča u meč pruža sve bolje partije, a ako je postojao neko ko je jesenas sumnjao u ovaj tim i predviđao mu sunovrat, razuveren je u prolećnom delu sezone.
Pobeda u Zemunu rezultatom 1:0, golom Radovana Pankova, definitivno je ekipi Radničkog dala epitet kandidata za titulu. Ozbiljnog kandidata za titulu.
Tim sa Čaira ima deset ligaških pobeda u nizu i impresivnih 68 bodova na svom kontu, četiri manje od lidera Crvene zvezde, uz meč više. Dakle, ako ostane ovakvo stanje do plej-ofa i vodeći tandem nastavi da pobeđuje, Nišlije će u poslednjih sedam kola, kada se budu podelili bodovi, juriti tri boda prednosti aktuelnog šampiona.
Radnički na reprezentativnu pauzu odlazi u sjajnom raspoloženju, jer je pored ovih neverovatnih rezultata u prvenstvu bio uspešan i u Kupu Srbije, pošto je savladao Vojvodinu sa 2:1 i plasirao se u polufinale.
Koliko tim Nenada Lalatovića igra dobro najbolje govori podatak da je ove sezone izgubio svega dva meča i to još u julu prošle godine. Poraz od Makabija iz Tel Aviva rezultatom 2:0 u kvalifikacijama za Ligu Evrope doživljen je 26. jula, a tri dana kasnije Nišlije su u Beogradu izgubile od Crvene zvezde istim rezultatom u 2. kolu domaće Superlige.
Radnički u poslednje vreme deluje kao prava „kaznena ekspedicija“, a Lalatović je uspeo da namesti ekipu tako da svi dišu i razmišljaju kao on.
Čovek koji je u svakom smislu oplemenio igru Radničkog ove sezone bez sumnje je Nikola Drinčić. Na terenu igrač od najvećeg poverenja i produžena ruka Nenada Lalatovića, koji sve njegove zamisli sporovodi u delo. Za kratko vreme postao je ljubimac niške publike zahvaljujući svojim majstorijama na terenu, a zadužio je i kapitensku traku Radničkog.
Nermin Haskić je sa 17 postignutih golova najbolji strelac lige, štoperi Radovan Pankov i Đorđe Crnomarković deluju kao pravi bedem za svakog protivnika, levi bek Stefan Đorđević opravdao je velika očekivanja, dok se Taras Bondarenko preporodio na pozicjji zadnjeg veznog. Naravno nemerljive uloge u uspesima tima imaju Lazar Ranđelović, Borivoje Ristić, Petar Grbić i Aleksandar Todorovski, dok se još uvek čeka pravi učinak Damira Kojaševića, koji je svoj ogromni potencijal pokazao na utakmici protiv Zemuna kada je kreirao pobedonosni pogodak.
NE PROPUSTITE
Igrači su posle trijumfa u Zemunu dobili četiri dana da se odmore i napune baterije za finalni deo sezone, u kojem će se na Radnički gledati drugačijim očima. Jer ovo što ovaj tim radi više nije iznenađenje i sada se od njega očekuje napad na trofej, prvi u istoriji kluba.
I ostaje da se vidi kako će sada Nišlije da reaguju na “pritisak” u nastojanju da dođu do finala Kupa i makar zadrže sedam bodova minusa u odnosu na Crvenu zvezdu u ligi. Ako se to desi, u prvom kolu plej-ofa imaćemo istinski derbi prvenstva. Zvezda bi u taj meč ušla sa tri boda prednosti u odnosu na Radnički.
Crveno-beli deluju nepobedivo, ali ako bi Nišlije slavile na stadionu “Rajko Mitić”, Superliga Srbije bi mimo svih očekivanja postala takmičenje gde se prvak neće znati do poslednjeg kola. Šta navijači Radničkog misle o svemu ovome videlo se nakon utakmice protiv Partizana pre desetak dana, kada su u sitne sate napravili doček za svoje ljubimce uz jasnu poruku da žele titulu.
Trofej u svojim izjavama najavljuje i prvi čovek kluba Ivica Tončev, a da li je ovo ta godina znaće se u narednih 60-ak dana.
U svakom slučaju Radnički se čvrsto pozicionirao u vrh srpskog fudbala, novi nastup u Evropi je praktično već obezbeđen, klub je finasijski konsolidovan i deluje da je fudbalska renesansa u Nišu tek počela.
(Radnički Niš, Foto: Starsport)
