Karijeru je počeo u Željezničaru i, uz izlet u holandski Cvole na Grbavici proveo 11 punih godina, tokom kojih je na 220 utakmica postigao 65 golova. Karijeru je nastavio u Francuskoj, u kojoj je igrao za Sedan i Valensijen, a prvi i poslednji klub u ovoj zemlji bio mu je Strazbur. Za reprezentacije one velike Jugoslavije, popularni Švabo je odigrao 16 utakmica i osam puta tresao mrežu rivala. Kako je u Strazburu "okačio košačke o klin", tako je u svom Želji počeo trenersku karijeru, koja je trajala celih osam godina. Narednih šest vodio je reprezentaciju Jugoslavije, a pamti se i njegova misija na klupi Partizana 1991. i 1992. godine. Nakon beogradskih crno-belih vodio je Panatinaikos, Šturm, Džef junajted i reprezentaciju Japana u kojoj se oprostio od fudbala 2007. godine.
Za Partizan, koji je vodio samo jednu sezonu, u kojoj je osvojio Kup trijumfom and Crvenom zvezdom (2:2, 1:0) imao je samo reči hvale, a navijačima crno-belih sigurno je u posebnom sećanju čuvena rečenica:
- Da smo nastavili saradnju verovatno bismo dogurali da napravimo tim koji bio sastalvjen "ala Barselona". Dovoljno je bilo videti, na primer Jokanovića i Mijatovića, da shvatite da je Partizan mogao štošta.
A Osima su dobro zapamtili i svi pravi ljubitelji fudbala u SFRJ. Kao prvo odveo je reprezentaciju na Svetsko prvenstvo 1990. godine, uveo je u četvrtfinale i ispao od Argentine na penale, a oko tih penala kružile su brojne kontroverzne priče godinama kasnije. Neki igrači nisu smeli da odigraju tu utakmicu sa moćnim Gaučosima, neki nisu imali hrabrosti da pucaju penale...
- Katanec je bio važan igrač u našoj kompoziciji, a pre utakmice me molio da ga ne stavljam u ekipu. Njegovoj porodici u Ljubljani pretili su odmazdom ukoliko zaigra protiv Argentine. Shvatam u kakvoj je poziciji bio. Kako je mogao da igra dok mu je porodica živela u Ljubljani - pita se Osim, pa ističe da mu je taj Mundijal stalno na pameti:
- Mislim na dve stvari. Šta mi je bilo pa da dva puta odbijem ponudu Reala i šta se moglo dogoditi na Svetskom prvenstvu u Italiji, odnosno posle njega. U ličnoj iluziji pitam se šta bi se događalo u Jugoslaviji da smo se uspeli probiti u polufinale ili finale. Šta bi to značilo državi? Možda ne bi bilo rata da smo postali prvaci sveta!
Tada se u velikoj Jugoslaviji plakalo zbog poraza od Argentine, a nepune dve godine kasnije suze su tekle zbog Ivice Osima koji je 23. juna 1992. saopštio da napušta kormilo reprezentacije. Samo tri nedelje pre Evropskog prvenstva, na koje na kraju nismo ni otišli zbog sankcija, a koje je osvojila Danska koja nije ni izborila mesto na EP, Osim je zbog rata u bivšoj zemlji, odlučio da ode.
- Ovo je moj privatni neki gest, vi možete da ga protumačite kako hoćete. To je moja lična odluka. Neću da govorim zbog čega i da objašnjavam, vi vrlo dobro znate. Ako ništa drugo, to mogu da učinim za taj grad, pa da se i vi setite da se rodio u Sarajevu. A znate šta se dešava. Toliko - emotivno je tada pričao Švabo.
(Gojko Filipović)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
