Nenad Lalatović u emotivnoj ispovesti za Kurir priča o svojim osećanjim pre i nakon osvajanja Kupa, o uvredama navijača Partizana i zašto bi isti morali da pokažu više poštovanja prema članovima njegove porodice.
Da li je ovo najdraži trofej?
- U karijeri sam osvajao dosta trofeja. Imam ih sedam sa Crvenom zvezdom i Šahtjorom, ali ovaj je poseban, jer sam uvek govorio da ako ga ne osvojim kao trener onda izgleda da se nikad nisam ni bavio ovim poslom. Slično je i kada ste igrač. Karijera bez trofeja, nije karijera, šta ste radili ako na kraju nema nagrade. Sada sam postao trofejni trener, smatram da sam ga zaslužio - priča Lalatović za Kurir.
Kako ste se osećali posle primljenog gola u 96. minutu?
- Nisam dao nijednog trenutka ekipi da padne. Dizao sam ih, hrabrio, jer sam znao da ako dođemo do penala da ćemo osvojiti Kup. Pričao sam im "već ste zaslužili Kup, nemojte sad da padnete, nemojte da dozvolite navijačima Partizana da se raduju, nego ih naterajte da zaplaču posle utakmice. Jer pobediti Partizan dva puta u pet dana, ovi momci nisu smeli da ostanu bez ovakve satisfakcije. Mislim da je i sudija možda produžio previše, šest minuta, ali nećemo se žalitit sad. Čestitao bih i sudijama i svim akterima finala, jer su se pošteno borili, ali najviše mojim igračima. Oni su pravi heroji finala. Nije lako da se izdrži ono što su oni prošli tokom meča, ali uspeli smo zajedno, uspeo sam da im održim hladne glave i jako sam ponosan, na njih, moje saradnike, Dragana Šarca, Milana Jovanića... Ovo je uspeh svih nas, celog grada Novog Sada i zato Kup pripada našim navijačima.
Koliko su uvrede s tribina bile motivacija? Prozvani ste da ste trener Aleksandra Vučića?
- Mene su prozivali zbog Aleksandra Vučića, ali nemaju za to razloga. Ja sam rekao mnogo puta. Ja tog čoveka ne poznajem. To što je taj čovek uradio za Srbiju, treba da mu dignemo spomenik i da budemo ponosni što imamo takvog predsednika. Čovek koji se tako bori za Srbiju, čovek koji na izborima dobije dva miiona glasova... Pa zašto da ga ne podržavam, zašto da ga ne volim? Ne može meni niko to da zabrani. Poštujem tog čoveka, poštujem njegov rad, dva miliona glasača govori da je zadovoljno kao i ja. Druga stvar... Da li mi je pomogao u finalu? Sve sam sam uradio! Kako u finalu, tako i u životu. Bez ičije pomoći! Samo ja znam, moja bivša supruga i moje troje dece znaju kroz šta sam prolazio. Zato ovaj trofej posvećujem mojoj ćerki i sinovima.
Da li Vojvodina može i više od Kupa?
- Naravno. To je klub velike tradicije, sjajnih navijača i lepog Novog Sada. Imamo odličnu upravu, dobru ekipu i mislim da bismo mogli i do titule u narednoj sezoni.
Vidići i Pjanovići zajedno navijali za Lalatovića
Obavili ste telefonski razgovor pre dodele Kupa. Može li se znati s kim ste pričali?
- Neka taj detalj ipak ostane moja tajna.
Da li se javio kum Nemanja Vidić?
- Naravno, kum je čestitao i ne samo to, već mi je poslao video kako moji kumići Stefan, Luka i Petar zajedno sa decom Mihajla Pjanovića Milošem i Lazarom, slave uspeh moje ekipe. Zajedno su gledali Vidići i Pjanovići i zajedno slavili pobedu njihovog kuma, meni puno srce, jer sve što želim sebi i svojoj deci, to isto želim mojim Vidićima i Pjanovićima.
Grobari, vređate moje i vaše Baboviće
Kako se u porodici Babović komentarišu uvrede od strane navijača njihovog kluba?
- Moja bivša supruga je meni podarila tri najveća trofeja. Već sam rekao da nijedna majka ne treba da bude vređana, ja sam stao u zaštitu svih majki. A to što se dešava da je vređaju, još je gore, jer potiče iz porodice koja je sto posto Partizanova.
- Njen rođeni brat je Stefan Babović, dete Partizana, legenda kluba. Pa, grobari, vređate mu sestru, zašto, pobogu, Pa taj otac Milija Babović toliko je pomagao Partizanu, ali izgleda da je mržnja prema meni jača od svega toga što su Babovići dali za klub.
Kurir sport/ D. P.
NE PROPUSTITE
NE PROPUSTITE
