Momčilović je 29. juna napustio najtrofejniji rumunski klub, predao ključeve kola klubu i zaputio se kući.
"Ne volim da idem u medije, da se žalim, ali ono što su mi priredili je neverovatno. Nisam verovao da je nešto tako moguće u klubu kao što je FCSB", počeo je priču Momčilović za rumunsku Gazetu.
Tokom prve dve i po sezone, srpski defanzivac je odigrao 68 mečeva i bio ključni deo tima, što na prirodnoj poziciji štopera, što na poziciji levog beka.
Onda se, 9. avgusta 2018. na utakmici Lige Evrope protiv splitskog Hajduka povredio, pa je morao na tromesečnu pauzu. Kada se vratio - nova povreda i nova pauza, ovog puta od četiri meseca.
"Da, za dve godine nisam mogao da treniram sedam meseci. Ali to je sve, mimo toga uvek sam bio u timu. Trenirao sam kao i ostali, bio dobar na utakmicama, ali me niko nije primećivao. Uzimao sam svoj novac, priznajem, ali nisam znao zašto nisam igrao, čak i kada je bilo dosta problema sa defanzivnom linijom. Odjednom sam od najboljeg i nekog koga su najviše hvalili postao igrač koji služi za dekoraciju", priseća se 33-godišnjak iz Leskovca i skreće pažnju na probleme sa kontroverznim biznismenom i prvim čovekom rumunskog kluba, Điđijem Bekalijem.
"FCSB je pričao da sam povređen i kada sam trenirao i bio dobar. Điđi Bekali je tada rekao da sam gotov. Ja nisam rekao ništa, trenirao sam još jače i nadao se da ću dobiti šansu. I šta su oni uradili? Ubacili su me direktno u prvu postavu protiv Kluža. Odigrao sam jedno poluvreme, bilo je 0:0 na pauzi, i izmenjen sam. Ne znam zašto, pogledao sam statistiku i bio sam među najboljima. Niko mi nije dao objašnjenje. Verovatno su mislili da ću ih ismejavati jer su pokušavali da me oteraju. Ništa ne bih rekao, ali želim da svet zna istinu", otkriva bivši igrač Pandura, Javora, Dubočice, Bobišta i Radničkog iz Beograda.
Posle pomenutog meča Momčilović je opet, bez objašnjenja, završio van tima. To mu je bila prva utakmica posle 16 meseci, a na kraju će se ispostaviti i jedina. Po proglašenju vanrednog stanja u Rumuniji, Marko je došao u Srbiju i trenirao individualno.
"Zvao sam klub i pitao ih kada da se vratim. Rekli su mi da nije potrebno. Stavili su me na listu igrača na koje ne računaju. Poslali su mi i-mejl i samo mi rekli da nemam pravo na platu za mart, april, maj i jun i da će mi da ti papir na kojem piše da mogu da odem, iako sam imao važeći ugovor do 30. juna", priča Momčilović i dodaje:
"Onda su mi 3. juna rekli da ako ne želim da se odreknem novca moram da dođem u Rumuniju, budem testiran i odem kod doktora. Došao sam kolima, vozio deset sati, došao na vreme. Ali, niko nije bio tu. Bio sam u apartmanu koji sam iznajmio jer me nisu pozvali iz baze. Nisam se ni testirao, niti imao ikakav pregled.
Ostao sam u stanu koji sam iznajmio iz svog džepa. Nisu me zvali da uradim testove i dođem u trening centar. Proveo sam 14 dana u izolaciji. Ljudi iz zdravstvene organizacije su mi donosili hranu, jer nisam smeo da izađem. Policija je dolazila da me proverava dva puta dnevno. Nadali su da ću mentalno da potonem i da se odreknem zarađenih plata.
Izgubio sam dve nedelje, izgubio sam sav trening koji sam radio u Srbiji. Zašto? Zašto su me zvali da dođem ako im nisam potreban? Nadali su se da ću mentalno da posustanem i da oprostim plate. Sada ću otpočeti proces u FIFA kako bih dobio svoj novac. Zato što je diskriminacija da pošaljete samo šestoricu igrača iz cele grupe na 'biro'. Ostali su barem mogli da dođu u trening centar, da treniraju, sede tamo, jedu. Ja sam morao da snosim sve troškove smeštaja i hrane. Ismejali su mi se! Opet!", zaključio je Momčilović.
(Kurir sport)
NE PROPUSTITE
