"Na jugoslovenskom fudbalskom nebu ima dosta blistavih zvezda. Među najsjajnijima, a možda i najsjajnija je zvezda Zlatka Čajkovskog!" Ovaj citat stoji u knjizi "Deset najboljih fudbalera", edicije koju je potpisao poznati novinar Marko Marković.
Možda i najveće priznanje dobio je od tadašnjeg kapitena i prve Zvezdine legende Rajka Mitića: "Zlatko Čajkovski je naš najbolji fudbaler svih vremena!"
Popularni Čik je rođen 1923. godine u Zagrebu. Od malena je privlačio pažnju jer je neumorno trenirao, a isto tako i trčao. Profesionalnu karijeru je počeo u zagrebačkom HAŠK-u, nastavio u Partizanu, a zatim igrao u nemačkom Kelnu i izraelskom Hapoelu iz Haife.
Za Partizan je igrao od njegovih prvih dana postojanja i upisao 391 utakmicu i 97 golova za "parni valjak". Sa crno-belima je osvojio dve titule i tri Kupa Jugoslavije.
Mnogi tvrde da je prvi veći haos u posleratnoj Jugoslaviji izazvao upravo Čajkovski. Te 1954. godine uoči utakmice sa Engleskom tražio je od Partizana dve karte za prijatelje. Pošto je interesovanje bilo veliko klub ga je odbio. Čajkovski je onako ljut otišao u prostorije Crvene zvezde u Kolarčevu i potpisao pristupnicu. Nastao je veliki haos, a morali su da intervenišu čak i generali JNA. Dva dana kasnije Čajkovski se predomislio i pocepao pristupnicu.
Čajkovski je prvi usred utakmice, i to u derbiju sa Crvenom zvezdom, seo na loptu na centru. Tad je to bio štos koji je kasnije uradio i Dragoslav Šekularac.
Za reprezentaciju Jugoslavije Čajkovski je odigrao 55 zvaničnih utakmica na kojima je postigao sedam golova. Onaj najvažniji postigao je u decembru 1949. godine kada je u majstoriji protiv Francuske u Firenci u 114. minutu doneo Jugoslaviji pobedu i plasman na Svetsko prvenstvo u Brazilu 1950. godine.
No, Čika ne pamte samo u Jugoslaviji, veći i u Nemačkoj. Trenersku diplomu je dobio u Kelnu sa kojim je 1962. godine osvojio titulu šampiona Nemačke.
Naredne 1963. godine je preuzeo Bajern koji je u tom trenutku bio drugoligaš. Čajkovski je stvorio osnovu moćnog Bajerna, a time i buduće reprezentacije Nemačke. Kao trener je pronašao, afirmisao i lansirao imena kao što su Franc Bekenbauer, Sep Majer, Gerd Miler... Posebna priča je vezana za Gerda Milera, čuvenog golgetera. Čajkovski je Milera pronašao u jednom selu gde je ovaj živeo, radio kao mesar i usput igrao za lokalni seoski klub.
Nije ni čudo, jer je filozofija Čajkovskog bila "napad i samo napad".
Čajkovski je u Bajernu bio do 1968. godine. Uveo ih je u Bundesligu, osvojio dva puta nemački Kup i zatim Kup evropskih kupova 1967. godine.
Nemačka je 1974. godine postala prvak sveta, a Čajkovski je u toj ekipi imao petoricu fudbalera: Bekenbauera, Milera, Majera, Overata i Švarcenbeka.
Čajkovski je tokom celog života imao problema sa težinom, pa je supruga Rada pazila da drži strogu dijetu. Međutim, Čik i nije bio baš najposlušniji.
Umro je u Minhenu u 75. godini i ostavio iza sebe neizbrisiv fudbalski trag.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
