Diže se zavesa. Na krevetu leži Fidel Kastro. Čuvena kapa je na fotelji pored, a na stočiću ispred kreveta drvena kutija sa cigarama. Iznad njega Džordž Best. Smrknutog lica, stavlja ruku na Kastrovo rame i drmusa Kubanca.
- Fidel, Fidel, budi se - viče Džordž pomahnitalo: - Hajde, pusti sad popodnevnu dremku. Diži se!
- Gde gori - mrmlja sanjivi Kastro: - Šta je sad?
- Stiže nam cimer, a ti dremaš!
- Cimer? Misliš gost?
- Da mislim gost, rekao bih gost. Cimer, Fidele, cimer. Jedan od nas je tu.
Polako se pridižući sa otomana, Kastro trlja oči i poseže za cigarom. Govorni aparat i dalje je pospan, misli pokušavaju da se dovedu u red.
- Ne treba nama cimer, Džordže. A i ne vidim ko bi se to uklopio uz nas dvojicu. Vidim jednog daleko bilo. Ali nije mu vreme da nam stiže. Ma to je opet neka tvoja fora. Znam, danas nam je godišnjica otkako smo pristigli ovamo...
Tišinu seče samo zvuk viskija koji Best naliva u čašu, a zatim i tri kockice leda koje se sudaraju sa staklom.
- Stiže nam CIMER, Fidele.
Kastro uspravljen u krevetu. Seda i izbacuje dim. Hvata ga nervoza.
- Nemoguće. NE MO GU ĆE!
- Diži se polako (Best prihvata Kastra za podlakticu) da pristavimo kafu i spremimo sobu za cimera. Da mu poželimo dobrodošlicu.
Fidel spušta cigaretu u kristalnu pepeljaru. Trlja oči, gledao oko sebe po stanu.
- Koji cimer?
Best ga hvata za ramena, staje ispred njega i zagleda mu se u oči.
- Cimer Fidele. Cimer. Naš cimer - govori gutajući knedle:
- Jedan jedini. Cimer. Čovek koji je istetovirao tvoj lik.
Fidel zna, ali odbija da veruje svom saznanju.
- Onaj kome si ti bio idol, Džordže?
- Taj, Fidele, taj. Cimer. Jedan jedini. Cimer. Kad mu vreme nije.
Gase se svetla. Mrak! Pojavljuje se cimer. Pojavljuje se svetlost.
Zavesa je spuštena.
Gojko Filipović / Kurir sport
NE PROPUSTITE
