Najpre onaj u finalu Kupa Jugoslavije na stadionu Partizana, koji je ostao upamćen i kao poslednje finale Kupa bivše države, a potom i mesec dana kasnije na Marakani.
"Nismo tada u Beograd došli s cvećem, ali jesmo sa nelagodom ili makar nekim takvim osećajem. Za tih mesec dana se dogodilo puno više stvari nego za prethodnih deset godina, takvo je vreme bilo. Grozne stvari su se dešavale, a mi smo dolazili, što vi Srbi kažete, mečki na rupu", pričao je Bilić.
"Sećam se da nam je Špaco Poklepović pred utakmicu citirao onaj deo iz Biblije: 'Ako vas udare po jednom, vi im okrenite drugi obraz'. Počinje utakmica, seva na sve strane, a ja se mislim: 'Dobri moj Špaco, ništa od tvoje Biblije...' I kad se zakuvalo, Binić je misleći da je nama trener i dalje Skoblar, u želji da vrati neki dug iz finala Kupa, nokautirao Špacu, valjda najmirnijeg čoveka na stadionu".
Bilić je uporedio stanje u srpskoj i hrvatskoj reprezentaciji i razlike u odnosu igrača prema nacionalnom grbu.
"To što se vama događa s reprezentacijom i Savezom, to u Hrvatskoj nema teorije da se dogodi. Zato što je od samog početka stvar postavljena vrlo jasno. Mi smo imali ogromnu odgovornost, veću od nas samih. Od okupljanja 1994. godine, kada smo razgovarali s nekim ljudima iz vojske, koji su nam rekli da se i mi borimo za Hrvatsku, ali na drugačiji način, pristup je uvek bio isti. Danas neki hrvatski košarkaš s 21 godinom kaže da neće da igra za reprezentaciju jer želi da se posveti klubu. Neki igrači iz naše ekipe nisu smeli da se oproste od reprezentacije poslije SP-a 1998. godine. Ne može, majstore, ako možeš da igrač fudbal, igraćeš za reprezentaciju, a ne da ti otkazuješ kad želiš", objasnio je Bilić.
Kurir sport / Nedeljnik
NE PROPUSTITE
