Tumbaković je napisao izveštaj od 40 stranica i na taj način naslednika upoznao sa stanjem tima, koji u martu kreće u borbu za plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru.
Na spisku potencijalnih reprezentativaca našlo se 65 prezimena. Tumbaković je sebi postavio za većinu prethodnika nedokučiv cilj “da iskustvom i znanjem započne proces formiranja modela srpskog reprezentativca i formira prepoznatljiv model igre reprezentacije Srbije.”
Vraški težak posao podrazumevao je mnogo specifičnih zadataka. Uz praćenje fudbalera iz domaćeg takmičenja, mladih snaga i takozvane dopunske selekcije (Gudelj, Đuričić, Lazović, Ristić…), poseban tretman odnosio se na grupu nezadovoljnih.
„Organizovao sam susrete i upoznao lično pojedine igrače sa mojim očekivanjima, zahtevima i principima rada, ali i sa igračima koji iz raznih razloga nisu imali adekvatan odnos prema nacionalnom timu (Milivojević, Matić, Nastasić, Nikola Maksimović…)“, objasnio je Tumbaković.
U želji da formira “zdravo” fudbalsko okruženje, u konsultacijama sa ljudima iz sportskog sektora, rukovodiocima i bivšim reprezentativcima, angažovanim u Fudbalskom savezu Srbije, posebno je definisana grupa od sedam fudbalera, ključnih za ambijent unutar tima. U njoj su Aleksandar Kolarov, Nemanja Matić, Dušan Tadić, Aleksandar Mitrović, Nikola Milenković, Sergej Milinković-Savić i Luka Jović.
Analizirajući mane zatečene fizionomije igre, Tumbaković je imao jasan stav:
“Jedan od nedostataka, po mom mišljenju, odnosio se na samo jedan formiran način igre. Reprezentacije našeg nivoa imaju najmanje dva modela igre – ofanzivnije i defanzivnije orijentacije.”
Osmišljavanje stila igre, iz ugla novog stručnog štaba, pozdrazumevala je konkretne smernice.
“Posle pregleda utakmica sa Nemačkom, Portugalom, Ukrajinom i Litvanijom, definisao sam da je neophodno direktnim fudbalom nastaviti kvalifikacioni ciklus. Reprezentacija Srbije je u prethodnom periodu najviše golova postizala iz organizacije kontranapada i zahvaljujući individualnim karakteristikama pojedinih igrača – Ljajić, Tadić, Mitrović…”, konstatovao je sada već bivši selektor.
I nastavio:
“Posebnu pažnju usmerio sam na uspostavljanje radnog ambijenta. Taj vid rada sa igračima bio je jedan od mojih prioritetnih zadataka.”
Glasno se odavno govori da disciplina nije jača strana pojedinih reprezentativaca, bez obzira na generacijsku klasu. Strogo čuvana, ali i javna tajna, udari o led javnosti tek s protokom vremena, evidentirani u ponekom intervjuu, ili retkom autobiografskom štivu.
“U toku trenažnog procesa nailazio sam na manje probleme sa narušavanjem fudbalske discipline, koji su mogli da naruše radni i takmičarski ambijent”, konstatovao je Tumbaković.
Automatski, to je iziskivalo i konkretnu reakciju stručnog štaba.
“Te probleme rešavao sam na različite načine – nepozivanjem pojedinih fudbalera, individualnim razgovorima, grupnim sastancima, postavljanjem jasnih zahteva za režimom života na okupljanjima i porukama preko medija. Smatrao sam bitnim da igrači i svi iz stručnog štaba budu svesni značaja i razumevanja medija za stvaranje neophodnog takmičarskog ambijenta. Na ovom planu igrači su pokazali visok nivo profesionalnosti za vrhunski fudbal.”
Analizirajući svaku utakmicu, taktički i rezultatski, od Portugala, septembra 2019, do Škotske, novembra 2020, selektor je definisao vrline i mane u kvalifikacionim i izazovima Lige nacija.
“Opuštenost i karakter igrača i ekipe velika su opasnost za domete tima”, zaključio je u analizi jedne od utakmica sa slabijim rivalima.
Zato je meč protiv Ukrajine, u Beogradu, otkrio dominaciju Aleksandra Mitrovića i Dušana Tadića:
“Utakmica u koju su naši igrači ušli veoma motivisani. Tandem Tadić-Mitrović još jednom je pokazao veštinu i moć. Tokom cele utakmice su sarađivali tako da je bilo zaista taktički veoma interesantno videti njihova rešenja u igri”, piše Tumbaković u izveštaju.
Kurir sport / Sport klub
NE PROPUSTITE
