Mamić je još jednom podigao ceo region na noge.
"Svedočio sam svojim očima kako su te zveri, ti hohštapleri svetske nazovidemokracije što su radili ovim narodima, a mi se, budale, međusobno tučemo. Evo, toga sam se setio, svoje mamice, sestrične, ujaka", govorio je Mamić koji nije uspeo da zadrži suze, pa je kroz plač nastavio:
"Kad sam bio mali, imao je (deda, prim.aut.) dućan u Pitomači, ja bih došao za ferije, a on bi mi dao dinar-dva, ja bih kupio karamelu, mislio sam da sam Boga video. Ovo je prvi put da sam zaplakao otkako sam u BiH. Mama mi ima 90 godina. Žena ne ispušta očenaše iz ruku. Kaže mi, sine, tvoja majka neće umreti, neće dati da me se pokopaju, živeću dok tebe ne dočekam. U subotu je slavila rođendan u Zagrebu u krugu porodice. Znate, nije to pošteno, ostajali su ljudi ovde bez čitavih porodica pa ne plaču, ja imam za deset života i ne plačem što bih trebao sutra u zatvor ili što me nepravedno progone", rekao je pa pojasnio:
"Plačem, jer mi ne daju da zadnje trenutke života moje majke provedem uz nju, u njenom naručju, da joj ispričam koliko sam je voleo, da joj se izvinim za sve one sitne krađe kada sam joj uzeo novac iz novčanika, kad sam prodao njen lančić da bih neku devojku izveo i počastio, da joj kažem, majko, hvala ti na svemu. O ocu sam ispričao, kako je radio na obnovi Jugoslavije kao klinac sa 16 godina... Ja sam bio već obrtnik sa šest godina, u selu sam iznajmio konjska kola sa zapregom, onda bih razvozio kukuruz i pšenicu po silosima. Seoskom gazdi bih platio najam. Razliku bih zadržao za sebe. Ceo život sam radio, stvarao, desetine hiljada radnih mesta sam stvorio. Nikad nijedno moje ulaganje, obrt, nije propalo, a sad me proganjaju kao zadnjeg kriminalca", kroz jecaje izgovorio je Mamić na "Face" TV-u.
(Kurir sport/FaceTV)
NE PROPUSTITE
