Fudbalskoj javnosti malo je poznata činjenica da je aktuelni generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić pre malo manje od 17 godina mogao da sedne u fotelju kluba iz Ljutice Bogdana. U tome ga je sprečio čudan splet okolnosti i definitivan odlazak Dragana Džajića sa Marakane. Prvi operativac četvorostrukog šampiona Srbije zapitao se kako bi izgledala istorija crveno-belih da je u klub došao 2004. umesto deceniju kasnije, 2014.
Za vreme njegovog mandata osvojeno je pet titula prvaka, igrale su se dve Lige šampiona, dok je Zvezda dvaput prezimila u Ligi Evrope, jednom sa Milojevićem na klupi, kada je bio bolji CSKA, a drugi put ove sezone kada je Dejan Stanković vodio ekipu do dva remija sa Milanom, ali i poraza u dvomeču.
- Istorija bi se možda drugačije pisala da sam te 2004. došao u Crvenu zvezdu. Ko zna gde bi Zvezda danas bila. Pred realizaciju posla Zvezda je na Marakani poražena od Zenita, a Džaja se spakovao i otišao iz kluba. A ja sam otišao u FSS - rekao je Terzić za Srpski telegraf.
A kakva je bila situacija u Crvenoj zvezdi te 2004? Posle petarde u Ajndhovenu protiv PSV (5:0), pod pritiskom navijača i skandiranja sa tribina, Dragan Džajić se povukao u neku vrstu ilegale. Nije ga bilo najmanje dve nedelje u klubu i nagoveštavao se njegov odlazak. Međutim, pred meč sa Zenitom rodila se ideja da ipak ostane u klubu, a da, kao pojačanje na poziciji direktora iz OFK Beograda, stigne Zvezdan Terzić. Međutim, tribina je rekla svoje posle poraza od Zenita (2:1) na Marakani 30. septembra 2004. Tada se čak i sa severne tribine pevalo: "Džajo, odlazi", a legenda crveno-belih to je i učinila.
- Preuzimam svu odgovornost za poslednje neuspehe tima u kvalifikacijama UEFA takmičenja. Smatrao sam da treba ukazati poverenje ovim mladim igračima, za koje i dalje tvrdim da su vrlo talentovani. Žao mi je što u ovom pokušaju nisu uspeli, ali se nadam i verujem da je vreme njihov najbolji saveznik - rekao je tada Džajić.
I zaista, Zvezda je tada na raspolaganju imala strašnu generaciju igrača poput Aleksandra Lukovića, Milana Biševca, Dušana Baste, Boška Jankovića, Marka Perovića, Dejana Milovanovića, Marka Pantelića i Nikole Žigića. Zaista deluje nestvarno kako s ovakvim sastavom crveno-beli nisu napravili veći iskorak u Evropi. Nedostajalo je i malo sreće na žrebu kvalifikacija za Ligu šampiona. Rivali su tih godina bili PSV (polufinalista te sezone), Milan (kasnije prvak Evrope) i Rendžers (finalista Kupa UEFA).
Kurir sport/Srpski Telegraf
NE PROPUSTITE
