Fudbaleri Italije drugi put u svojoj istoriji osvojili su trofej namenjen najboljoj reprezentaciji na Starom kontinentu.
Italijani su na Vembliju srušili Engleze posle penala i tako postali šampioni Evrope, prvi put posle davne 1968. godine, kada su uz veliku pomoć švajcarskog sudije Goddfrida Dinsta stigli do evropske krune.
U tom čuvenom finalu Italija se za trofej borila protiv Jugoslavije.
Naš tim je bio za klasu bolji od Azura, ali oni su uz sebe imali pristrasnog Švajcarca, koji je iskasapio našu reprezentaciju na toj utakmici.
Jugoslavija je povela golom sjajnog Dragana Džajića u 39. minutu, a neposredno pre vodećeg gola Dinst nije svirao čist penal nad našim legendarnim fudbalerom.
Džajić je srušen rukama s leđa u šesnaestercu Italije, ali sudija se nije oglasio. Verovali ili ne, jedan italijanski novinar je u to vreme napisao da bi selektor Italie Feručio Valkaređi za taj start pokazao na belu tačku.
Dinst je konstantno sekao naše akcije, izmišljao prekršaje u korist Italije, poklanjao im prekide u zoni šuta, jer je bilo jasno kao dan da je to jedini način da ugroze naš gol. Njegov plan je na kraju i uspeo.
Stariji ljubitelji fudbala i dan danas pamte propuštenu priliku Vahidina Musemića, koji je mogao da donese Jugoslaviji trofej.
U 80. minutu Domengini je izjednačio iz jednog od mnogobrojnih slobodnih udaraca.
Posle produžetaka nije bilo promene rezultata, pa je zakazana nova utakmica.
Odigrana je dva dana kasnije i naš tim nije imao šanse. Italija je ubacila novih pet igrača i pobedila sa 2:0.
TIM JUGOSLAVIJE
Selektor: Rajko Mitić
Jugoslavija: Ilija Pantelić, Mirsad Fazlagić, Milan Damjanović, Miroslav Pavlović, Blagoje Paunović, Dragan Holcer, Ilija Petković, Dobrivoje Trivić, Vahidin Musemić, Jovan Aćimović i Dragan Džajić.
Posle titule koju su uzeli uz pomoć pristrasnog sudije, Italijani nisu bili miljenici sreće na prvenstvima Starog kontinenta. Novu evropsku krunu čekali su pune 53 godine, iako su imali sjajne timove i na mnogim šampionatima bili među favoritima za trofej.
Pre uspeha na Vembliju izgubili su dva finala.
Na šampionatu koji je 2000. godine održan u Belgiji i Holandiji poraženi su od Francuske u velikom finalu. Bio je to najveći preokret koji je viđen u finalima EP.
Italijani su poveli u 55. minutu golom Marka Delvekija i imali su prednost sve do poslednjeg minuta utakmice.
Kada je delovalo da će Azuri uzeti trofej, u trećem minutu sudijske nadoknade Trezege je asistirao Silvijanu Viltoru za izjednačenje i produžetke.
U 103. minutu David Trezege je Zlatinim golom doneo Trikolorima titulu prvaka Evrope i ostavio Italijane u suzama.
Priliku da postanu šampioni imali su i 2012. godine u Kijevu. Tada su naleteli na moćnu Španiju, koja ih je demolirala u odlučujućem meču, poraženi su rezultatom 4:0.
Čekali su više od pola veka da ponovo podignu trofej na Evropskom prvenstvu.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
