Kada je 1955. godine na inicijativu pariskog sportskog lista „L‘ekip“ pokrenut Kup evropskih šampiona, Partizanu je pripala ta čast da predstavlja Jugoslaviju u ovom takmičenju.
U prvom kolu, naš klub se sastao sa lisabonskim Sportingom. Ovom utakmicom u Lisabonu, zvanično je otvoren Kup evropskih šampiona. Posle 3:3 u Portugaliji i 5:2 u Beogradu, Partizan se plasirao u sledeći krug takmičenja, gde ga je očekivao duel sa madridskim Realom.
O Realu se znalo da je veliki i silan klub. Međutim, Španci o našem klubu gotovo da ništa nisu znali. Prva utakmica se igrala u Madridu. Išlo se u zemlju mračnog režima generalisimusa Franka, a diplomatskih veza dve zemlje nije bilo. Tog 25. decembra 1955. godine, na stadionu u Madridu, okupilo se preko 100 hiljada gledalaca. Real je pobedio sa 4:0 pod vrlo čudnim okolnostima. Partizan je od početka krenuo silovito i postigao dva gola u 8. i 10. minutu. Oba gola je dao Miloš Milutinović, ali ih je francuski sudija Harcig poništio zbog navodne ofsajd pozicije. Naši fudbaleri su se zbog ovih odluka sudije u čudu krstili, što je španska publika pozdravljala aplauzom. Bilo im je simpatično da se krste ljudi iz zemlje u kojoj se propagirao ateizam. Ovo je verovatno imalo uticaja na fudbalere Partizana da popuste i prime četiri gola. Opširnih izveštaja sa ove utakmice nije bilo. Telefonske veze između Jugoslavije i Španije nisu postojale. Partizanov vođa puta Pavle Jovićević, telefonom je poslao kratak izveštaj dopisniku „Borbe“ u Parizu Bogdanu Pešiću, a on ga je telefonski prosledio „Sportu.“
Revanš je usledio 29. januara 1956. Utakmica je pobudila veliko interesovanje kod naših ljubitelja fudbala. Po vrlo hladnom vremenu i velikom snegu, na stadionu JNA se okupilo više od 40 hiljada gledalaca. Kako golman Slavko Stojanović nije mogao da nastupi zbog povrede, među stative je stao tek stasali 18-godišnji Milutin Šoškić. U svom debiju, uspešnim odbranama je nagovestio lepu golmansku budućnost. Tokom cele utakmice, igralo se samo pred golom gostiju. U 24. minutu, u jednoj akciji, Zebec upošljava Milutinovića koji loptu šalje na pravo mesto i dovodi Partizan u vodstvo od 1:0. Krajem prvog poluvremena, gosti su imali priliku da izjednače. U jednoj od malobrojnih akcija Španaca, lopta je pogodila u ruku Lazarevića, tako da je švajcarski sudija Gulde pokazao na belu tačku. Realova leva polutka Rial šutirao je preko gola.
Na početku drugog poluvremena, u 47. minutu još jedan penal, ali ovoga puta za naš klub, jer je neko iz odbrane Reala igrao rukom u šesnaestercu. Prvoslav-Boba Mihajlović preciznim udarcem povećava rezultat na 2:0. Partizan je nastavio sa opsadom gola Madriđana. Ređale su se šanse, koje su mamile uzdahe promrzlih gledalaca. U 87. minutu, Milutinović je predriblovao nekoliko gostujućih igrača, izbio ispred golmana Reala i uputio loptu u mrežu. Bio je to i konačan rezultat, 3:0 za Partizan.
Naša štampa je prenela obilne izveštaje sa ovog susreta. Svi su se složili da je slavni španski klub bio razbijen, a da je malo nedostajalo da Partizan dostigne i anulira prednost Reala iz prve utakmice.
Partizan je igrao u sastavu: Šoškić – Belin, Lazarević – Kaloperović, Zebec, Pajević – Mihajlović, Milutinović, Valok, Bobek, Herceg.
Ova utakmica je i dan danas ostala u sećanju starijih simpatizera Partizana. Slavni predsednik Reala, Santjago Bernabeu je kasnije u svojim sećanjima izjavio, da je Partizan jedini koji je mogao da zaustavi njihov pobedonosni hod, jer ih niko tako nije nadigrao. Bernabeu je jednom prilikom upitao Miljana Miljanića koga je doveo u Real, šta je sa onim plavokosim momkom, koji je Realu dao dva gola. Tom prilikom je zamolio Miljanića da se izvini tom momku za prvu utakmicu, jer su oba gola koja je dao bila regularna. I levokrilni napadač Fransisko Hento je često isticao da u petogodišnjem ciklusu trijumfa posebno izdvaja utakmicu sa Partizanom i kasnije kada su igrali sa Juventusom. Te dve utakmice su mu ostale u velikom sećanju.
Real je pet pita uzastopno bio prvak Evrope – 1956, 1957, 1958, 1959. i 1960. Slučaj je hteo da se Partizan i Real ponovo sastanu posle 10 godina u finalu Kupa evropskih šampiona 11. maja 1966. godine.
Fransisko Hento je preminuo u Madridu pre desetak dana - 18. januara, a FK Partizan je uputio telegram saučešća.
Posle utakmice koja je odigrana 1956. i u Partizanu i u Realu je vremenom došlo do smene generacija. Interesantan je taj podatak da su iz tadašnja oba sastava ostala samo dvojica fudbalera. Posle 10 godina, Milutin Šoškić i Fransisko Hento kao kapiteni svojih ekipa, rukovali su se na centru igrališta briselskog stadiona Hejsel u finalnoj utakmici Kupa evropskih šampiona.
Kurir sport / Saša R. Petrović
NE PROPUSTITE
