Nebojša Vučićević sahranjen je na groblju Lešće u Beogradu.
U prisustvu velikog broja ljudi prvo se održalo opelo, a potom je tužna povorka krenula ka mestu gde je legendarni Uške ispraćen na večni počinak...
Bilo je izuzetno emotivno i tužno, a i teško zadržati suze u tim momentima.
Na sahrani je veliki broj bivši fudbalera i rukovodioca Partizana i mnogih drugih ljudi iz svega fudbala.
Inače, komemoracija je održana juče na stadionu u Humskoj, mestu gde je popularni Uške osamdesetih godina prošlog veka doživeo najslavnije trenutke.
- Naša kuća je ispunjena tugom. Opraštamo se od velikog čoveka. Pre četiri dana još smo bili zaokupljeni evropskom utakmicom. Živi sećanje o harizmatičnom fudbalskom znalcu i buntovnoj urbanoj legendi. On je zaista to i bio, jer šta reći o snazi duha i ljubavi prema fudbalu dečaka koji sa 14 godina, krišom od oca, čamcem prelazi na suprotnu stranu Dunava da bi trenirao. Partizan i njegovi navijači imali su privilegiju i sreću da takvu fudbalsku ličnost sudbina dovede na stadion u Humskoj. Bez imalo preterivanja, slobodno je tvrditi da je u drugoj polovini 80-ih Uške bio jedan od atraktivnijih igrača na prostoru Jugoslavije - rekao je Milan Obućina, član Upravnog odbora kluba.
Goran Kadenić, predsednik veterana Partizana, podsetio je kakav je čovek bio Vučićević.
- Osamdesetih godina, kao tadašnji kapiten kluba Železničar, na jednoj kup utakmici je nastupio jedan klinac, koji me je u prvih 15 minuta postavio na mesto da nisam znao kako se zovem. To je bio Nebojša Vučićević. Vragolan, čuperak, Uške, Škeu, dorćolski mangup, ali pre svega dorćolski mangaš, čovek koji je imao tu osobinu prevaziđenu u prethodnim vekovima, da ima obraz. Taj obraz ga je u njegovoj karijeri i često koštao. Nažalost, nije doživeo onu slavu i ono mesto koje zaslužuje u svom stvarnom talentu - zaključio je Kadenić.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
