Već nekoliko godina Dušan Tadić kao kapiten predvodi Ajaks i reprezentaciju Srbije.
Osim što nosi kapitensku traku oko leve ruke, Tadić ima karakteristike pravog lidera što je pokazao mnogo puta.
Prilikom gostovanja u podkastu "Alesto" koji vodi novinar Aleksandar Stojanović, ofanzivni fudbaler je govorio o situacijama koje navijači i javnost nisu imali priliku da vide.
"Plakao sam i u svlačionici... Svuda se dešavalo. Sećam se i jednog igrača koji je otišao iz Ajaksa i pobedio nas. Nešto je vrištao posle utakmice. I ja ono, grizem se, da ga ne prebijem tamo posle utakmice... Hteo sam da ga uništim tamo", rekao je Tadić i nastavio:
"I sutradan, sastanak u svlačionici, mi sedimo, tu pričamo, uvek ja krenem da pričam... Spomenem njega. 'Ovaj je bre igrao kod nas, šta sad on viče, došao je na Arenu da me pobeđuje...' Krene iz mene da lije, šiklja, tresem se. Prišao mi je posle doktor, fizio uz reči: E to je pravi lider, mora i da pusti emocije i da plače kada treba da plače".
Prisetio se i velike pobede Srbije protiv Portugala u Lisabonu za odlazak na Svetsko prvenstvo.
"Jeste, na terenu. Bilo je pritiska, odgovornosti, iskrvarili smo za to. Bilo je naporno da se plasiramo posle dugo godina. Veliko olakšanje je bilo, moraš da izbaciš sve, ne treba ništa čuvati. Kad ti se plače, plačeš".
Govorio je Tadić i o jednoj utakmici u Holandiji koju je rešio uprkos visokoj temperaturi.
"Bukvalno, dva dana sam se raspadao, a nama je gorelo pod nogama. Taj dan, imao sam 39.2 i kažem da moram da igram. Kažu, ni slučajno, ne smeš da igraš, ne smem da ti dozvolim. Ja kažem, izvini, ja tebe slušam sve, ali potreban sam ekipi, ja i ovako polovan... Iskustvom, godinama, znanjem... Možeš da prepoznaš šta utakmica nosi. Mi igramo kod kuće, napadački fudbal, igramo kod kuće na svom terenu...".
"I u takvim utakmicama, iako sam na 50, 30 posto, znam da mogu nešto potezom da napravim. Tako se i desilo. Nisam mogao da stojim na nogama, gubili smo 1:0 od Sparte na poluvremenu, namestio sam gol za 1:1 i dao gol za 2:1. Pobedili smo i odmah posle toga, dolazim, tresem se. Ne mogu da poveruju šta se desilo, videli su da nisam dobro. Dolazim kod trenera, samo mu kažem: Neću sad doći dva dana, da se oporavim, napeo sam se. Poljubio me, zahvalio se, ali to je moja obaveza kao lideru ekipe", podsetio se Dušan Tadić.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
