KOMEDIJA U NJEGOVOJ REŽIJI! Dijabate otkrio koji srpski fudbaler "BIJE" kao POLICAJAC, pa je spomenuo Natha i NASMEJAO sve do suza

U foajeu hotela Sueno, brzonogi fudbaler Partizana, Fuseni Dijabate odgovarao je na brojna pitanja srpskih novinara.

Sada, u Beleku zajedno sa svojim saborcima trenira punom parom, pa je normalno da igrače u nekom trenutku stigne i umor.

Dijabate je prezadovoljan uslovima koje tim ima ovde, kako sam kaže, crno-beli imaju sve što im je potrebno kako bi se što bolje spremili za nastavak sezone.

- Osećamo se veoma dobro, iako mnogo radimo. Malo sam umoran, ali pripreme teku u pravom smeru. Dobar je hotel, dobri su tereni, odlična je atmosfera. Sve je super i srećan sam zbog toga - rekao je Dijabate srpskim novinarima na početku razgovora.

Malijski fudbaler lako se adaptirao na život u prestonici Srbije, gde nije sam, pošto mu društvo prave majka i brat.

- Da, naravno. Kao što je poznato, moja mama je ovde sa mnom, kao i moj brat, koji ide u školu u Beogradu. Sada pada sneg u Srbiji, ne kao u Francuskoj, ali moj brat ga obožava i veoma mu je lepo u Srbiji. Osećamo se u Beogradu kao kod kuće.

Uporedio je brzonogi as srpski sa inostranim fudbalom.

- Srpski fudbal je dosta težak, jer se igra dosta snažno. Takođe, ponekad i tereni na kojima igramo nisu dobri kao naš, pa je i to još jedna otežavajuća okolnost. U Francuskoj i Engleskoj dosta više pažnje se daje taktici, u Turskoj je slično kao u Srbiji, ali mislim da je ovde najteže igrati.

Pošto mu jezik predstavlja veliku barijeru, olakšavajuća okolnost za Dijabatea je ta što crno-beli dres nosi i Hamidu Traore, takođe malijski fudbaler.

- Mislim da je bolje po mene što je Traore tu, pošto možemo da razgovaramo na francuskom jeziku. Kad sam na Teleoptiku nemam s kim da razgovaram, osim sa njim, jer slabo znam engleski, a ni srpski igrači ga mnogo ne pričaju. Za moju adaptaciju je dobro što je i on tu.

Dijabate je priznao da nije najbrži fudbaler u redovima Parnog valjka.

- Lutovac je brži od mene - odgovorio je kao iz topa 26-godišnji fudbaler.

Prokomentarisao je krilni napadač i reprezentaciju Srbije, a sve prisutne novinare nasmejao je izjavom da štoper Orlova, Strahinja Pavlović, "bije" kao policajac.

- U Srbiji ima dosta dobrih fudbalera, pogotovo u najboljim klubovima. Videli ste Uroševića i kakav je gol postigao protiv TSC-a, a tu su i Vujačić, Marković.. Ima dosta dobrih igrača u Srbiji, nisam to znao ranije, ali sam se sada uverio. Takođe, u reprezentaciji ima kvalitetnih fudbalera poput Milinković-Savića, a volim i Aleksandra Mitrovića. Tu je i štoper bez kose, koji liči na policajca, Strahinja Pavlović, a vala i "bije" kao policajac. Kada sam ga video na SP, rekao sam 'vau'.

Kako sam kaže, šampionska trka u prvenstvu Srbije još uvek nije gotova.

- U domaćem prvenstvu ćemo se boriti do kraja, jer ako osvojimo titulu igraćemo u Ligu šampiona, što je dobro za Partizan i sve nas. Što se tiče Evrope, želim da prođemo Šerif i odemo što je dalje moguće. Ukoliko budemo uspešni u oba takmičenja, biće to dobro za sve u klubu. Borićemo se, fokusirani smo i moramo da pobedimo Crvenu zvezdu.

Večiti derbi - fudbalski praznik u Srbiji. Takva atmosfera gotovo da ne postoji nigde u svetu, a sa tim se slaže i malijski reprezentativac.

- Bio sam iznenađen kad sam odigrao prvi derbi. On je važan svima u gradu, svi su tu, atmosfera je odlična. Bilo je dosta pritiska, ali utakmica sa Zvezdom je kao neko veliko finale i želimo da igramo što više takvih utakmica.

Mnogima nije jasno kako fudbaler sa takvim karakteristikama nije napravio veće čudo u nekom proslavljenom, evropskom klubu.

- Nisam bio dovoljno dobar za Lester. Sada se u Srbiji osećam sjajno, jer mi sve dobro ide. Familija mi se ovde lepo oseća, meni je lepo, tim je odličan. Osećam se u Srbiji kao kod kuće, kao da sam u svojoj zemlji.

Dijabate ne planira da uskoro menja sredinu, pošto mu je u Srbiji predivno.

- Sada mi je jasno zbog čega su ovde toliko dugo, ovo je lepa zemlja. Ljudi su gostoljubivi. U slobodno vreme idem u Galeriju, tamo mi prilazi dosta dece da se slikaju sa mnom. Takođe, moj brat ovde pohađa školu i veoma mu je lepo. Voleo bih ostanem ovde, potpisao sam na tri godine, a ako mi ponude produžetak saradnje ostaću još.

Nedavno je Bibras Natho otkrio da nakon završetka karijere sebe vidi u Partizanu, a slično razmišlja i brzonogi 26-godišnjak.

- Zašto da ne.

Dijabate se u prvenstvu još uvek nije upisao u strelce, dok je u Ligi konferencija na šest mečeva čak četiri puta tresao protivničke mreže.

- Domaće prvenstvo je teže od Evrope. U Evropi imamo prostora za igru, timovi igraju otvorenije. U Srbiji me dobro poznaju, svi igraju snažno u defanzivi, sve je fizički zahtevno, zbog toga je teže dati gol.

Već je naučio neke reči na srpskom jeziku.

- Dobar dan, kako si, hvala, može...

Otkrio je Fuseni da mu hrana u Srbiji prilično odgovara,.

- Volim sve da jedem, bez obzira koja je kuhinja u pitanju. Nisam zahtevan po tom pitanju.

Ne krije Dijabate da u prošlosti nije bio toliko brz kao danas, a sve prisutne nasmejao je do suza opaskom da je u mladosti bio sporiji i od kapitena Partizana, Bibrasa Natha.

- Ljudi mi govore da sam veoma brz, ali ne znaju da sam bio veoma spor kad sam bio mlađi. Bio sam sporiji čak i od Natha.

Otkrio je Fuseni ko su mu omiljeni saigrači i s kim se najbolje razume na terenu?

- Hamidu i Kvinsi, a sa Filipovićem se najbolje razumem, jer igramo po istoj strani i ne moramo mnogo da pričamo.

Menig ne vodi preterano zanimljiv život, pošto u slobodno vreme mnogo voli da spava.

- On je veoma zabavan momak, ali mnogo voli da spava.

U Lesteru je sjajno sarađivao i sa Vardijem, za kog ističe da je veoma brz.

- Vardi je brži od mene, prebrz je. Sada i nije toliko, ali kada sam bio tamo bio je dosta brz.

Ovo su mu definitvno najteže pripreme u karijeri.

- Samo je u Engleskoj slično, ali je ovde teže nego bilo gde. Nadam se da ćemo nakon ovoga "ubiti" sve, moramo to da uradimo.

Za Rikarda ima samo reči hvale.

- Ne radimo mnogo zajedno, ali je najbolji napadač, snažan je i veliki profesionalac. U teretani radi veoma ozbiljno, uvek je fokusiran i jako je dobar momak.

I asistencije ga čine srećnim, ne samo golovi.

- Po mom mišljenju, ako uživamo na treningu to će se bolje odraziti na naše igre. Moramo da pobedimo, ali i da uživamo. Volim da asistiram, najbitnije je da pobeđujemo, jer tada sam srećan čak iako ne postignem gol.

Kako bi svoje trčanje unapredio, Dijabate nikada ne nosi patike, primetio je jedan novinar.

- Nikada ne nosim patike, moram da opustim svoje prste ako želim da trčim još brže - završio je priču Dijabate u razgovoru za srpske medije.

Kurir sport