Za Mošu, Tirketa, Milutinca, Jakšića i ostale heroje iz Montevida čuli su svi ljubitelji fudbala na ovim prostorima. Naravno, za to je najviše zaslužan film "Montevideo, Bog te video" koji je ponovo oživeo jednu od najveličanstvenijih priča o našem fudbalu.
Nažalost, među ovim junacima nije bila jedna istinska sportska veličina, igrač o čijem fudbalskom umeću se pričalo i van granica Kraljevine Jugoslavije - neponovljivi Dragan Jovanović Žena.
Momak neobičnog nadimka odlučio je da okonča svoju blistavu karijeru u 26. godini, samo godinu dana pre Mundijala u Montevideu i samo zbog toga nije bio deo našeg najsavnijeg tima u istoriji.
Jovanović je rođen 29. septembra 1903. goine u Beogradu. Igrao je na poziciji desnog krila i važio je za jednog od najboljih igrača i strelaca u jugoslovenskom fudbalu između dva rata.
Čitavu karijeru proveo je u SK Jugoslavija. Osvojio je dve šampionske titule 1924. i 1925. godine i tri sezone zaredom bio je najbolji strelac šampionata Kraljevine Jugoslavije.
Za slavni beogradski tim odigrao je ukupno 252 zvanične utakmice i postigao čak 331. gol!
Razorni voleji iz velike daljine bili su njegov potpis, a posebno upamćen ostao je gol koji je postigao na meču protiv Slavije iz Praga 1925. godine.
"Naročito zadivljuje podvig koji je Dragan Jovanović izveo na utakmici Jugoslavija-Slavija (Prag), odigrane 2. avgusta 1925. Sa nekih 20 metara Dragan je volejom zahvatio loptu i pucao u gol. Lopta je silovito bljesnula u vazduhu i proletela munjevitom brzinom pored očiju zgranutih igrača. Lopta je proletela pored same gornje stative. “G-o-o-l” vikali su oni koji su stajali iza slavnog Planičke. Sudija je bio u nedoumici i sa nekoliko igrača prišao golu i na veliko iznenađenje otkrio je u levom gornjem uglu veliku rupu. Šut je bio toliko jak, da je lopta probila mrežu. Ovu utakmicu Jugoslavija je dobila sa 4:2…", zapisano je u "Spomenici SK Jugoslavija".
Jovanović je za reprezentaciju odigrao osam utakmica i postigao je četiri gola.
Debitovao je 28. oktobra 1923. protiv Čehoslovačke (4:4) u Pragu, kada su “Beli orlovi” sa dva Jovanovićeva gola postigli dotad najveći uspeh na međunarodnoj sceni. Od reprezentacije se oprostio protiv istog protivnika 7. oktobra 1928. u Pragu, kad je naš tim doživeo pravu katastrofu - 1:7.
Nažalost, dosta mlad je rešio da završi karijeru. od fudbala se oprostio iznenada u 26. godini i odlučio da postane sekretar kluba.
Život je izgubio u 33. godini u tragičnoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u Nemanjinoj ulici u Beogradu. Nesrećni Jovanović automobilom kojim je upravljao njegov prijatelj iz BSK vraćao se sa jedne utakmice. Vozilo je izgubilo kontrolu u Nemanjinoj ulici i udarilo u drvo, a od šestorice putnika samo on je nastradao.
Na sahrani tragično preminulog sportiste na Novom groblju okupio se ogroman broj Beograđana.
Neobičan nadimak
Jovanovićeva sestra Emilija bila je reprezentativka u hazeni (sport sličan rukometu) i slavni fudbaler je devojkama dosta pomagao na treninzima. Baš zbog druženja sa hazenašicama navodno je i dobio nadimak "Žena", po kom je ostao upamćen za sva vremena.
Kurir sport/Reprezentacija.rs/Kaldrma
NE PROPUSTITE
