Ogromnu neprijatnost doživeo je Miloš Ninković posle utakmice Vestern Sidneja i Sidneja (1:2) u četvrtfinalu plej-ofa fudbalskog prvenstva Australije.
Posle poraza Miloš Ninković ušao je u svlačionicu Sidneja, kluba čiji je dres nosio sedam godina, da čestita bivšim saigračima. I sve je bilo super, onako kako i treba da bude, dok u svlačionicu nije kročio trener Stiv Korika.
Australijski mediji izvestili su da je došlo do incidenta, te da su Miloša Ninkovića izveli iz svlačionice. Kurir je pozvao nekadašnjeg reprezentativca Srbije, bivšeg igrača Crvene zvezde i kijevskog Dinama, da čuje istinu.
- Znate kako... Tokom celog drugog poluvremena njihov trener me je vređao, govorio neke odvratne stvari koje nisu za javnost. Nikada to nisam doživeo ranije, da mi neko to priča. Niti bi meni palo na pamet da to bilo kome radim. Pitao sam ga li mi se obraća, a on mi je potvrdno odgovorio - priča u dahu za Kurir Miloš Ninković i nastavlja:
- Posle utakmice otišao sam u svlačionicu, da čestitam igračima Sidneja. Vidi se to na snimku. Došao sam čiste namere i kada sam skoro izlazio, ušao je Korika. Prišao sam mu i kazao mu da mi sada ponovi sve u lice, sve one uvrede, psovke i gadosti koje mi je izgovarao na terenu. Da vidim koliko je hrabar, da mi sve to kaže oči u oči. Naravno, da nije smeo da ponovi. Rekao mi je - izlazi napolje!
Tada je moglo da usledi ono što Miloš Ninković sigurno nije želeo.
- Nije bilo fizičkog obračuna između nas. Kamere nisu snimile naš sukob, jer se desio baš ispod njih. Mene su samo razdvojili od njega. Dvojica ekonoma sa kojima sam dobar, a jedan od njih je moj mnogo dobar prijatelj. Odvojili su me od Korike i odvukli napolje... Ko zna šta bi se desilo?! Možda je bolje da je sve ispalo ovako. Da se ne desi nešto, što bi bacilo veliku mrlju na moju karijeru i sve što sam uradio u Australiji.
Ukazuje Miloš Ninković na jednu mnogo važnu stvar prilikom cele situacije koja se desila u svlačionici.
- Niko od igrača Sidneja nije krenuo da ga zaštiti. Svi su gledali šta se dešava između nas dvojice. Meni to mnogo govori, pokazuje šta igrači misle o svom treneru.
Pokušali smo da saznamo od Ninkovića šta to Korika ima protiv njega.
- Dok sam igrao za Sidnej bio je pomoćni trener. Kada je tadašnji šef otišao da radi u reprezentaciju Australije, klub me je pozvao na razgovor. Meni je isticao ugovor i dok smo se dogovorali o nastavku saradnje, pitali su me da li Korika može da bude glavni trener. Rekao sam da može! Ne kažem da je moja reč učinila da on postane glavni trener, ali je sigurno da se ono što kažem ceni, posebno u to vreme, kada sam bio najbolji igrač lige i kada je Sidnej osvojio sve što je moglo da se osvoji. Sa Korikom sam potom imao korektan odnos tri godine.
Ipak, na kraju prošle sezone negde je puklo.
- Mesec dana pre kraja prvenstva, rekao sam mu da mi iskreno kaže kakvi su mu planovi sa mnom. Imam troje dece, obaveze zbog njihove škole, razmišljao sam o Srbiji... Molio sam ga kao čoveka, da mi javi, da li me vidi u svojoj ekipi ili ne. Dok ne krenem na odmor, makar deset dana ranije, da napravim plan. U tom trenutku pričao sam sa Galetom (Dragan Obradović, op.a.) predsednikom Čukaričkog, da odigram još jednu sezonu za klub u kojem sam počeo i ostanem na nekoj poziciji.
I onda Stiv Korika pokazuje kakav je čovek.
- Stiv Korika mi je dopustio da odem na odmor posle tri godine i celog onog čuda od korone, ne znajući kakav mi je status u klubu. Dok sam bio na odmoru, dobio sam ponudu da mogu da igram za Sidnej još godinu dana, ali samo ako dobijem australijsko državljanstvo. To me je povredilo, da me tako uslovljavaju, posle sedam godina i svega što sam uradio za klub. Da na takav način završim karijeru...
I onda u celu priču ulazi gradski rival Vestern Sidnej Vonderersi.
- Jeste, oni me kontaktiraju i nude da u njihovom klub ostanem koliko god hoću kao igrač, a i posle kao funkcioner. Bio sam u šoku! Da me više respektuje klub za koji nisam odigrao ni minut, od kluba u kojem sam bio sedam godina. Zvali su me i iz Melburna, ali nisam hteo da idem iz Sidneja, zbog dece i škole najviše.
Stiv Korika je otvoreno neprijateljstvo pokazao prema Ninkoviću na početku sezone.
- Pre prvog derbija između Sidneja i Vonderersa kad smo ih pobedili, nazvao me je neprijateljem. Izgovarao je strašne stvari o meni. Preko društvenih mreža pretili su meni, mojoj supruzi, deci... Nisam se plašio, ali opet, nikad ne znaš koja budala može da reaguje... Moja deca idu u školu, supruga je kod kuće... I sve zbog njega i njegovih reči.
Pomenuo je Miloš Ninković i australijske novinare koji su cenzurisali njegove izjave i koji se nisu poneli profesionalno.
- Govorio je Korika neke stvari koje nemaju veze sa istinom, da sam odbio ugovor, otišao zbog više para... Sve su to laži. Kad god sam davao intervju, australijski novinari trudili su se da određene i važne delove izbace, ili ih jednostavno ne objave. Uvek su bili zaštitnički nastrojeni prema Sidneju kao klubu, nego prema meni kao bivšem igraču, Meni je to neverovatno, jer se to u Srbiji ne radi. Baš zbog toga, mnogo ljudi u Australiji ne zna pravi razlog zašto sam otišao u Vondererse.
Otkrio je Ninković i kakve je sve neprijatnosti doživljavao u proteklih nekoliko meseci.
- Posle prvog derbija je sve to otišlo toliko daleko, da me je kontaktirao preko mejla advokat Stiva Korike. Tvrdio je da sam kao narušio njegovu reputaciju, da ne smem da pominjem njegovo ime u javnosti. Rekao sam u redu, završio sam sa njim. Sve do ove utakmice.
Miloš Ninković nema nameru da okonča fudbalsku karijeru, igraće i sledeće sezone.
- Nastavljam da igram fudbal! Ha, ha, ha... Pitali su me iz kluba, pre tri ili četiri nedelje da ostanem. Da smo osvojili titulu, razmislio bih. Osećam se dobro, mogu da igram, iako imam 38 godina. Imao sam jednu povredu zadnje lože, ali sa trenerom Vonderersa imam fenomenalan odnos. Rekao mi je da sam mu potreban kao trener na terenu. Treniram i dalje, idem sa osmehom, kao i kad sam imao 19 godina. Meni fudbal i dalje prija. (smeh) Ne znam kako ću se osećati kad završim karijeru. Mnogo o tome pričam sa suprugom. Igram fudbal od šeste godine. Dokle god mogu da pomognem, ja ću igrati, da li pola sata, 60 ili 90 minuta... Kad budem video da ne mogu da pomognem, onda ću završiti. Kad će to biti, ne znam - zaključio je Miloš Ninković u razgovoru za Kurir.
Fudbal im je u krvi
Ćerka i sin naslednici
Početkom juna Miloš Ninković bi sa porodicom trebalo da dođe u Srbiju i rodni Beograd. Dotad imaće sastanke u klubu i brinuti o klincima.
- Svaki dan sam sa decom, Moja starija ćerka Dorotea i sin Novak treniraju fudbal. Treninzi su im istog dana, pa ih vozim, a subotom i nedeljom su utakmice, koje ne propuštam. Kod Ninkovića je sve u znaku fudbala - smejući se objašnjava nam Miloš Ninković.
Kurir sport/Aleksandar Radonić
NE PROPUSTITE
