Više sreće, nego pameti. Upravo ovako bi mogla se opiše utakmica fudbalske reprezentacije Srbije protiv Bugarske (1:1) u Razgradu. U okvoru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Nemačkoj 2024. godine.
Blaga je reč da su srpski fudbaleri razočarali u Bugarskoj. Ispod svakog nivoa je odigrati utakmicu na onakav način. Da li su zaboravili da igraju za Srbiju? Za sveti dres. Za otadžbinu. Za himnu "Bože pravde" i grb na dresu.
Očigledno je da je u glavama većine fudbalera Srbije bilo da otaljaju meč u Razgradu, u kojem su bili ogroman favorit, ne samo na kladionicama, već i po kvalitetu.
Samo jedan egzaktan podatak pokazuje da ne kritikujemo bez osnova, već pod punim pravom. Predstavićemo samo suve činjenice. Vrednost fudbalske reprezentacije Srbije je 355.700.000 evra, a Bugarske 31.350.000 evra. Deset puta više! Što naši momci nisu pokazali, ni dokazali na terenu.
Najskuplji bugarski fudbaler je Kiril Despodov, sa 4.500.000 po Transfermarktu, dok Srbija ima čak desetoricu fudbalera koji vrede više od 10.000.000 evra, dvojicu sa više od 50.000.000 evra, Sergeja Milinkovića-Savića i odsutnog Dušana Vlahovića.
Srbija nije bila nadigrana od skromnog bugarskog tima, ali je do remija stigla zahvaljujući sreći i individualnom kvalitetu Darka Lazovića u šestom minutu sudijske nadoknade. Orlovi imaju sedam bodova u grupi i dele prvo mesto sa selekcijom Mađarske, protiv koje nam predstoje dve utakmice na jesen.
Činjenica je da Srbija u kvalifikacijama nema prepoznatljivu igru, tečnost kroz pas i energiju, te da do bodova dolazimo na individualni kvalitet fudbalera. To je ono što najviše brine Dragana Stojkovića, ali i celokupnu javnost.
Skrpao je selektor reprezentaciju kako je morao i mogao, pošto su trojica napadača (Aleksandar Mitrović, Dušan Vlahović i Luka Jović) zvanično prijavili povrede. Njihovo neigranje bio je ogroman hendikep za nacionalni tim, jer u tom završnom pasu i realizaciji Dejan Joveljić, a pogotovo Đorđe Jovanović nisu pokazali mirnoću i koncentraciju.
Škripalo je i u veznom redu, Saša Lukić, Nemanja Maksimović i Marko Grujić nisu bili na prepoznatljivom niovou. Bočni igrači Andrija Živković i Filip Kostić bili su nevidljivi i neupotrebljivi, tako da je ulazak Darka Lazovića i Filipa Mladenovića bio pun pogodak selektora.
Neprepoznatljivi su bili Dušan Tadić i Sergej Milinković-Savić. Zadnja linija bila je totalno u autu. Grešio je Strahinja Pavlović, a daleko više Nikola Milenković i Nemanja Gudelj. Sve u svemu, delovalo je kao da su momci došli da odrade posao, a to jednostavno ne sme da se radi, posebno kada je Srbija u pitanju.
Letnja pauza prijaće srpskim fudbalerima, da se regenerišu, odmore sa porodicama i kritike javnosti shvate dobronamerno. A, onda na jesen u prvom narednom meču 7. septembra u Beogradu protiv Mađarske pokažu neosporni kvalitet. Kao i tri dana kasnije na gostovanju u Litvaniji i približe se plasmanu na EP koje se čeka 24 godine.
Kurir sport/A. Radonić
NE PROPUSTITE
