Mehmed Baždarević je čovek koga poštuju u Bosni, ali i Srbiji. Napravio je ime i karijeru u Željezničaru, a potom u Francuskoj.
Malo ljudi zna da je životno vezan za Beograd, koji redovno posećuje zbog supruge, te da je mogao da igra za Partizan i Crvenu zvezdu.
Vernost je njegova sudbina.
- Ceo život u Želji, ceo život u Sošou, ceo život sa mojom ženom. Da nije bilo prokletog rata, verovatno bih 1991. godine završio u Barseloni ili nekom italijanskom velikanu. To što nisam otišao na Svetsko prvenstvo, pa dve godine kasnije ni na Evropsko, zatvorilo mi je vrata najveće scene - rekao je na početku nove epizode kultne emisije "Mojih top 11" Nebojše Petrovića jedan od najvećih šmekera jugoslovenskog fudbala Mehmed Baždarević.
Izbledela crno-bela fotografija na kojoj sredinom osamdesetih pozira u dresu Partizana dokazuje da priče o prelasku u Beograd nisu bile samo glasine.
- To je sa nekog turnira u malom fudbalu. U Sarajevu ili Beogradu, ne sećam se tačno. Posle Želje, meni je Partizan bio nekako pri srcu i oni su verovatno u tome tražili svoju šansu. Evo, sreli smo se ovde u kafiću "Palma", gde sada sedimo (preko puta stadiona Grbavica, op. aut.). Bili su Zako Perović i još jedan čovek iz uprave crno-belih. Pričali smo, dogovarali se...
Razume se, ni Crvena zvezda nije sedela skrštenih ruku.
- Džaja me vodio u "Dugu". Glumac ovaj, pevač onaj... Verovatno da me impresionira i opusti, ali bio sam tvrd i nisam se dao. Iako je moja Marina navijala za Crvenu zvezdu, ja sam odustao i ostao u Želji. Meni su Boško i Milko dolazili u kuću u Sarajevu, bili smo nerazdvojni, prava raja. Sa Žiletom iz Partizana sam bio kao brat. Ali uvek je bio neki razlog koji u današnje vreme deluje smešno. Možda sam imao i loše savetnike oko sebe. Partizan je nudio više novca, a Zvezda je uvek išla na ono "posle Zvezde". Imali su jake kontakte u Evropi i mogli su igračima da obećaju lepu perspektivu. Žalim ja, žale verovatno i oni. Znali su da sam dobar igrač, zato su me i jurili. Nisu ni oni frajeri.
Jedna od najvećih afera u istoriji jugoslovenskog fudbala vezana je za suspenziju Mehmeda Baždarevića, koja je četu Ivice Osima verovatno koštala još boljeg plasmana na SP u Italiji 1990. godine.
- Sve je išlo perfektno, dok sudija Namoglu nije "ugasio svetlo". Poslednja utakmica u kvalifikacijama, Norveška na Koševu, već smo imali overen plasman na Mundijal. Dobio sam u 10. minutu jak udarac u lice, evo i danas mi ta dva zuba fale u vilici. Priznajem, opsovao sam sudiju, ali nisam pljunuo njega, nego ispred sebe, da mu pokažem krv iz usta.
Tek tu kreću Mešine muke.
- Kad sam izlazio sa terena, pitam Lalu šta to bi. Kaže, crveni karton. Kome, bre, crveni? Nisam ni bio svestan šta se desilo, verovatno sam imao blaži potres mozga. I sve okej, to je prekršaj za koji se dobija od četiri do šest utakmica suspenzije. Mene je FIFA kaznila sa 12 meseci i morao sam da propustim SP. Ubeđen sam i dan-danas, nisu kaznili mene, nego Jugoslaviju. Znali su da je naša reprezentacija u to vreme preozbiljna priča i jedan od kandidata za svetskog prvaka. Zato su kaznili i Bobana.
Pričalo se tada da je turskog sudiju odmah posle utakmice vodio na ćevape i molio ga da bude blaži u izveštaju.
- Kamo lepe sreće. Možda je trebalo da ga vodim na pljeskavicu. Istina je da sam sa svojim drugarima otišao u njegov hotel, želeo sam da mu objasnim i da mu se izvinim. Bio je drzak i bezobrazan. Toliko je nafilovao da se FIFA kazna prenela i na UEFA takmičenja, propustio sam revanš polufinala Kupa UEFA Sošo - Fjorentina.
Namoglu je godinu dana kasnije shvatio da je pogrešio.
- Molio je Miljana da nam organizuje susret. Hteo je da se sretnemo i pomirimo. Nisam prihvatio izvinjenje, nisam hteo ni ruku da mu pružim. Njegov lažni izveštaj je najviše uticao da FIFA donese sramnu odluku. To je najveća mrlja u mojoj karijeri - neutešno konstatuje Baždarević.
Piksiju ustupio "desetku"
Dres reprezentacije Jugoslavije sa brojem 10 bio je vlasništvo Mehmeda Baždarevića sve do utakmice protiv Francuske u Parizu 1989. godine: - Piksi je pitao šefa (selektora Osima, op. aut.), a šef mene: "Bi li ti ustupio desetku, njemu je bitno, voli taj broj..." Naravno, nisam imao ništa protiv. Piksi je bio veliki igrač. Umetnik.
Terazije posle 25 godina
Krajem juna ove godine Meša Baždarević je iznenada ušetao u prostorije na Terazijama 35 i izazvao lavinu emocija među prijateljima u FS Srbije. - Prvi put nakon 25 godina. Ušao sam u Savez kad sam imao 13, otišao sa 32 godine. Fudbalski savez sam uvek smatrao svojom kućom, za mene je to bilo nešto veliko, moćno. Institucija. Dočekali su me Džaja i File... Sve je bilo nekako lepo i emotivno.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
