BIO KOD ESKOBARA KUĆI, PA MU U LICE REKAO DA "NEĆE" TO DA RADI! Pablo nudio ŽENE i OGROMNU LOVU, a Zvezdina legenda je to odbila

Profesionalac od glave do pete, fudbalski gospodin i džentlmen čiji život je obeležio rad, predanost i odanost.

Svoje prve fudbalske korake napravio podmlatku Crvene zvezde, u kojoj je bio od svoje 15 godine. Vladica je živeo za crveno-bele boje. Za 12 godina, koliko je kao fudbaler proveo u klubu(1953. do 1965. godine) odigrao je 499 utakmica i postigao 39 golova za slavni beogradski klub.

U dresu Zvezde osvajao je četiri prvenstva Jugoslavije (1957, 1959, 1960. i 1964. godine) i tri trofeja Kupa Jugoslavije (1958, 1959. i 1964. godine) – ukupno najvećih trofeja sa crveno-belima.

Pouzdani i odgovorni defanzivac godinama je sa ponosom nosio kapitensku traku Crvene zvezde u kojoj je ostavio neizbrisiv trag.

Karijeru je nastavio u Štutgartu, međutim, u sezoni 1965/66. malo je igrao, pa je prešao u redove Štutgart Kikersa gde je prove dve godine i na 52 utakmice zabeležio dva gola. Godine 1968. se preselio u Venecuelu gde je nosio dres Deportivo Kanarijasa.

Reprezentacija

U dresu seniorske selekcije Jugoslavije odigrao je 20 mečeva. Debitovao je 23. decembra 1956. godine protiv Indonezije (5:1) u Džakarti, a oprostio se 16. juna 1965. protiv Norveške (0:3) u Oslu. Bio je član tima na svetskom prvenstvu 1958. u Švedskoj, ali nije igrao. Na Mundijalu u Čileu 1962. godine Jugoslavija je zauzela četvrto mesto, a Vladica Popović je odigrao svih šest utakmica i bio jedan od najboljih fudbalera Jugoslavije na turniru.

U Južnoj Americi veliki Vladica Popović uspešno je uplovio u trenerske vode i ostavio neizbrisiv trag. Bio je trener koji je izuzetno cenio red, rad i disciplinu, profesionalac od galve do pete, koji je na stadionu provodio dane i uvek bio tu za svoje igrače.

Sedamdesetih godina vodio je kolumbijske klubove, Independijente Santa Fe, Nasional iz Medeljina, Deportivo iz Kalija, kao i Portugezu iz Venecuele. Dva puta je bio šampion Kolumbije, 1971. sa klubom iz Santa Fea i 1974. sa Deportivom iz Kalija. Ostao je jedini stranac u istoriji koji je sa dva različita kluba uspeo da osvoji titulu u Kolumbiji.

U svojoj domovini vodio je Napredak, Trepču iz Kosovske Mitrovice i banjalučki Borac. U Crvenoj zvezdi je bio član stručnog štaba, a u sezoni 1991/92 dobio je priliku da predvodi šampionski tim iz Barija. Vladica je vodio Zvezdu do trijumfa u Interkontinentalnom kupu (1991) i postao prvak Jugoslavije (1992). U finalu Interkontinentalnog kupa, 8. decembra 1991 u Tokiju, Crvena zvezda je u finalu ubedljivo pobedila čileanski Kolo Kolo (3:0) i posle titule evropskog šampiona, iste godine je postala i prvak sveta.

Vladica Popović bio je i selektor Perua na Kopa Amerika 1993. godine.

"Srećan sam što sam uspeo da budem i trener i selektor. Da igram u reprezentaciji i Crvenoj zvezdi", rekao je jednom prilikom Popović.

Vladimir Vladica Popović preminuo je 10. avgusta 2020. godine u Beogradu u 85. godini života.

Oženio se pa požurio na trening

Reprezentativni dres za Vladicu Popovića bio je san.

Iako nije imao zapaženu ulogu na prvenstvu u Švedskoj 1958 godine, taj šampionat ostao je posebno urezan u njegovom sećanju.

"Bio sam jedan od mlađih fudbalera koji se priključio onoj poznatoj reprezentaciji, a dva dana uoči polaska za Švedsku sam se oženio. Supruga Ljijana i ja smo otišli kod matičara 11. maja 1958. godine pre podne i bukvalno iz opštine doktor Aleksandar Obradović me je odveo na Stadion JNA" otkrio je svojevremeno Vladica.

Tog dana reprezentacija je igrala meč sa Engleskom i slavila je 5:0. Bio je to susret u kom su Petaković, Veselinović i Šekularac raspametili fudbalsku naciju.

Kurir sport