Na današnji dan, 24. marta 1999. godine, počela je NATO agresija na našu zemlju.
Napadi su trajali sve do 10. juna kada je agresija završena, a za to vreme životi svih su se iz korena promenili. Trpeo je i sport, mnogi su doživeli velike traume, a jedna od njih desila se i fudbalerima Radničkog iz Niša.
Mondo je u velikom tekstu o NATO agresiji dao detalje tog, zamalo kobnog dana. Bio je 7. maj 1999. godine kada je neko odlučio da su legitimni vojni ciljevi Gradska bolnica i pijaca u Nišu. A park Čair i stadion istog imena su bukvalno preko puta bolnice.
"Mi smo u to vreme trenirali i jednom smo čak bili zasuti kasetnim bombama. To je jedna anegdota strašna, u toku noći su kasetne bombe bačene na gradsku bolnicu i pijacu u Nišu. Mi smo imali normalan redovan trening kao da je sve u redu pod vazdušnom opasnošću. Pomoćni teren i gradsku bolnicu razdvaja jedna ulica, gde smo mi videli da leti avion, videli da je bacio bombu, ali smo mislili da ona ide negde daleko. Taj bojler, kutija sa kasetnim bombama je na 100 metara od zemlje pukla i oni su tu bombu bacili na parking gradske bolnice, na 50-100 metara vazdušnom linijom. Kad je to počelo da puca mi smo na treningu svi poležali dole, čak je i pokojnog Pericu Adžića okrznuo po glavi jedan geler. Mogli smo da izginemo svi da je ta bomba malo skrenula gde ne treba. Iza gola na ogradi na žici se zakačio jedan padobrančić sa bombom koji nije eksplodirao", rekao je za Mondo nekadašnji igrač niškog Radničkog, Mladosti iz Apatina, OFK Niša i Smedereva, Predrag Stamenković.
A tokom bombardovanja Niša nisu strepeli samo fudbaleri, već i fudbalski rukovodioci. Alfa i omega smederevskog Sartida, kako železare tako i fudbalskog kluba, Duško Matković, ostao je bez ruke u bombardovanju Niša.
"Trenirali smo pod vazdušnom opasnošću i kada je gađano skladište Jugopetrola u Nišu. Čuli smo prasak, a tada je Matković ostao bez ruke, pošto je bio u poseti na čelu neke delegacije političara", otkrio je Stamenković.
Kurir sport / Mondo
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
