Ne ostavlja mu se fudbal.Marko Pantelić (35) nalazi se na prekretnici - da li da podvuče crtu ili da još dve godine aktivno igra. Iskusni centarfor veruje da će se, ako ode sa terena, brzo i bez problema prilagoditi novim okolnostima.Ostavljate li fudbal?- Život me nije mazio kao neke. Bilo je mnogo uspona i padova, previše lomova tokom karijere da bih sada imao problema u prilagođavanju na drugi stil života. Nalazim se na prekretnici - voleo bih da nastavim sa igranjem, ali ne po svaku cenu. Sve će zavisiti od ponuda koje ću dobiti, tako da ću još malo pričekati s donošenjem konačne odluke - kaže Pantelić za Kurir.Da li se sada osvrćete na ono što ste uradili i što ste propustili da uradite?- Osvrćem se kao i svako od nas, iako sam svestan da od toga nema ništa, jer se od prošlosti ne živi.Gde ste grešili?- Veoma sam srećan i zadovoljan zbog postignutog. Zašto bih se vraćao greškama kad sam uspeo da se vratim vrhunskom fudbalu nakon pauze, pošto od 21. do 24. godine uopšte nisam igrao. Ljudi koji ne znaju moj put ostaju u neverici kada čuju za taj detalj iz mog života, a ja sam tada pokazao čvrstinu svog karaktera.Koja su ključna tri momenta u vašoj karijeri?- Mnogo toga se značajnog dogodilo. Možda bih izdvojio potpis za PSŽ i dolazak među takve asove kao što su bili Loko, Lama, Simone, Legven, Rai...Drugi?- Dečački san mi se ostvario kad sam dobio kapitensku traku Crvene zvezde i postigao gol protiv Partizana na severu Marakane.Treći?- Razmišljam da li da izdvojim prvi gol za Hertu, sezonu u Ajaksu u tandemu sa Luisom Suarezom ili odlazak na Svetsko prvenstvo 2010. u Južnu Afriku, ali ne znam šta bih pre istakao.
Bili smo ponos narodaZašto vaša generacija nije više postigla s reprezentacijom?- Nakon svega mislim da će se narod ponositi mojom generacijom. Igrali smo za njih, uživali smo zajedno dve godine, dok je trajao naš pohod ka Južnoj Africi. Nažalost, bilo je ljudi u našoj blizini koji su lične interese stavljali ispred tima. Nama igračima kućno vaspitanje nije dozvoljavalo da preuzmemo stvar u svoje ruke i pitamo se za sve. Slušali smo te i takve, pa tako jedna fenomenalna generacija nije uradila ono što je mogla.
Bog i porodica!Ko vam je pomogao da postanete uspešan fudbaler?- Zahvalan sam samo Bogu i porodici. Mojoj ženi i deci, koji su mi bili podstrek. Upornost me je vodila do uspeha. Svi ti treneri po klubovima i reprezentaciji i nepravde koje su mi se događale pomogli su mi da naučim kako da vladam emocijama i razgraničim šta je posao, a šta zadovoljstvo.
