“Odlično pitanje. Prvo moramo da istaknemo nešto vrlo važno, a to je da omladinska škola Crvene zvezde zaslužuje ogromne pohvale. Odatle dolaze svi ovi igrači, neko ih je ranije selektirao i trenirao. Mi smo, zato, samo jedan međukorak bez kog bi u modernom fudbalu bilo jako teško doći do vrha. Ako pričamo o Crvenoj zvezdi, ona je trenutno na izuzetno visokom nivou. Na sreću i zadovoljstvo svih nas, Zvezda poslednjih osam, devet godina dominira i ponovo je prepoznata u evropskom fudbalu. Vratila se tamo gde joj je mesto. Ali nije lako iz omladinske škole odmah doći u prvi tim jer su zahtevi ogromni. Zato tim mladim igračima trebaju minuti, treba im iskustvo, da igraju pod pritiskom. Možda nekome sa strane izgleda da te utakmice nisu od presudnog značaja, ali verujte mi – kada igramo kao domaćini, uslovi su idealni, teren je dobar, igra se napadački fudbal i ne odustajemo od našeg stila igre. Međutim, kada odemo na teška gostovanja, gde su protivnici fizički jači, iskusniji, gde su tereni loši – to su momenti koji prave razliku. Mi smo verovatno mnogo puta žrtvovali rezultat zarad razvoja mladih igrača, kao što ste pitali na početku. Ali, to iskustvo koje oni steknu na takvim utakmicama, na teškim terenima, to ih priprema za seniorski fudbal. Kada kasnije dođu u prvi tim Crvene zvezde, oni su već spremni. To je sve oproban sistem koji smo postavili, od Zvezdana Terzića, preko Mitra Mrkele, Marka Marina, Marka Petrovića, Slobodana Govedarice predsednika Grafičara, pa sve do nas koji radimo svakodnevno sa tim igračima. Nikola Jelić iz omladinske škole Zvezde, Nikola Ristanović direktor Grafičara – svi mi radimo kao jedna porodica i imamo jako dobru komunikaciju na dnevnom nivou. Bukvalno, planiramo šest meseci, pa i godinu dana unapred – ko dolazi iz omladinaca, kome pripremamo put do prvog tima. Ali, naravno, to je samo jedan deo posla. Drugi deo je to što je fudbal živa stvar, moramo da pratimo formu igrača jer ona može da varira iz meseca u mesec. Ništa se ne prepušta slučaju”, ističe Anđelković.

Bilo je dosta igrača koji su prošli kroz Grafičar u sklopu saradnje sa Crvenom zvezdom, a koji nisu možda bili odmah na top nivou, ali su se u vašim redovima stabilizovali sa formom, vratili u pravi ritam i nedugo zatim ostvarili velike transfere?

“Tako je. Primer je Aleksa Terzić koji je otišao u Fiorentinu, ili Željko Gavrić koji je odigrao preko 20 utakmica u Grafičaru, dao sedam golova i vratio se u Zvezdu odakle je dogovorio transfer u Ferencvaroš. Tu je i Nigerijac Ogbu, sjajan štoper, koji je kod nas odigrao 22 utakmice, zatim Veljko Nikoli koji je kod nas trebalo da se aklimatizuje na zahteve seniorskog fudbala, i gde je iskoristio šansu. Postigao je deset golova u dresu Grafičara, imao i osam asistencija. Nemanja Stojić je kod nas takođe bio izvanredan, odigrao je preko 100 utakmica, a tu je i Viktor Radojević, ili golman Ivan Guteša koji je trenutno u prvom timu Crvene zvezde i brani utakmice u Ligi šampiona…”

Da li se individualno radi sa igračima u Grafičaru? Koliko trenera brine o njima? Broj stručnog osoblja u Grafičaru na nivou je najjačih superligaških ekipa.

“Da, apsolutno. Stručni štab broji oko 15 ljudi, što je za drugoligaški nivo fantastično. Klub nam je omogućio odlične uslove – imamo trenere, analitičare, fizioterapeute, ljude koji brinu o igračima svakodnevno. To je sve organizovano na superligaškom nivou. Pored toga, klub nam svake godine omogućava ozbiljne pripreme. To je neprocenjivo za razvoj ovih mladih igrača. U Antaliji igramo prijateljske utakmice protiv ekipa kao što su Ahmat Grozni, Šinjik, Polonija iz Varšave – to su ogromna iskustva za naše momke. Bavimo se svim detaljima i dosta razgovaramo nekada se dešava i stagnacija što je i normalno jer neko i stagnira”.

Kad pričamo o tim igračima koji dolaze, razvijaju se i odlaze, naša fudbalska javnost je specifična. Navikli smo da Grafičar iz godine u godinu stvara igrače za najveću scenu, za Crvenu zvezdu. Sada je to Maksimović, ali sada se svi pitaju – ko je sledeći? Ko je sledeći Mesi koga će Grafičar da izbrusi i lansira u vrhunski fudbal?

“Imamo, naravno. Crvena zvezda je najveći klub i očekivanja su uvek ogromna. Mi koji smo deo ovog sistema znamo da je to tako i ne možemo da se žalimo – to je normalno. Ali ne može svake godine da se pojavi tačno tri igrača, ili četiri, ili jedan. To je živa stvar, mnogo faktora utiče na to. Pre svega, forma tih momaka. Mi tačno znamo koga očekujemo u januaru, koga u junu, za koga je možda bolje da još šest meseci igra za omladince pre nego što se priključi Grafičaru. Na primer, Vasilije Kostov je ogroman potencijal, ozbiljan igrač. Da li je za njega pravo vreme da pređe sada ili bi mu koristilo još malo vremena u omladinskoj selekciji? To su stvari koje procenjujemo. Takođe, važno je i na kojoj poziciji igra. Kakva je ta pozicija u timu? Gde se uklapa u naš sistem? Kakva je situacija u prvom timu Crvene zvezde? Ako već imaju igrača na njegovoj poziciji, onda nema svrhe da ga guramo prerano, jer ne bi dobio minute. Dakle, to su složeni procesi, ništa nije jednostavno. Pritom, ima i situacija kada igrač u jednom trenutku padne u formi. Za takve slučajeve Grafičar služi kao mesto gde može da dobije minute na višem nivou, da nastavi sa dobrim radom i da se vrati još jači, jer su to ipak mladi igrači”.

Kada govorimo o igračima koji su baš u Grafičaru dobili neophodnu snagu, kvalitet i samopouzdanje, lista je poprilična?

“Tako je. Mi ovde često pričamo o imenima poput Jovana Mijatovića, Koste Nedeljkovića, Strahinje Erakovića, sada Andrije Maksimovića, ali recimo jedan odličan primer je i golman Ivan Guteša. U mlađim kategorijama možda nije mogao da se izbori za mesto u Crvenoj zvezdi ili mu forma nije bila na najvišem nivou. Bio je u Grafičaru, imali smo plan za njega, pa je kasnije otišao u treću ligu da bi igrao što više. Na kraju se vratio, postao naš standardni golman, i opet imao tu sreću da mu se otvori mesto u prvom timu Crvene zvezde. Uradio je sve što je trebalo, prepoznali su njegov rad i dobio je šansu.
Tako da, svi zajedno komuniciramo i trudimo se da igračima pronađemo najbolji put. Naravno, dešava se i da dođe do greške – neko igra odlično na jednom nivou, ali ne uspe da se izbori za mesto u Grafičaru i možda mu je potrebno dve-tri godine dodatnog rada. Nekad i jako talentovanim igračima treba više vremena.

Kako se oseća neko ko je na funkciji sportskog direktora Grafičara kada mu u ruke dođu takvi biseri? Da li je to privilegija, odgovornost, obaveza?

“Sve ste nabrojali. Prvo, mogu da kažem da mi je privilegija što sam na ovoj funkciji i što imam priliku da sarađujem sa ljudima koji su na najvišem nivou u našem fudbalu, kako u Crvenoj zvezdi, tako i u Grafičaru.
S druge strane, to je i velika odgovornost, ali opet, ja ovo doživljavam kao privilegiju jer volim da radim sa talentovanom decom, sa reprezentativcima koji dolaze kod nas. Ako pričamo iz mog ugla, meni je satisfakcija kada vidim gde su sada Eraković, Mijatović, Nedeljković, Maksimović, Šljivić, Vukićević, Leković, Đurić... Kada vidim koliko su napredovali i na kom su sada nivou, srce mi je puno. Ali, s druge strane, ovo je i dodatna obaveza. U fudbalu nema opuštanja, stalno se uči, stalno se napreduje. Svi smo srećni i zadovoljni što vidimo kako klub funkcioniše i kako igrači napreduju”

Uz mlade fudbalere u Grafičaru priliku dobija i nekolicina iskusnijih igrača?

“Da, upravo tako. Mi imamo sistem – ako trenutno nemamo igrača iz omladinskog pogona za neku poziciju, dovodimo nekoga iskusnijeg ko može da im pomogne. Recimo, imamo primer Falu Fola, koji je prodat u francuski Rems, što je tada bio prvi transfer ikada iz druge lige Srbije u neku od liga petice. Taj momak je došao sa 18 godina iz Senegala. Babakar je došao posle njega, takođe iz Senegala, 2002. godište, napadač od 1,90 metara, svi pitaju za njega jer je vrlo zanimljiv igrač. Tu su i Ajdar, Mladenović, Stojanović, Taker, momak koji je igrao za omladince Grafičara, Stvarno imamo dosta talenata. Vasiljević je kapiten tima, izuzetno je kvalitetan igrač. Dakle, tim je dobro izbalansiran, apsolutno. Letos smo se ozbiljno pojačali, nismo imali sreće u par utakmica, ali to je fudbal. Nekada vam se sve poklopi, nekada ne”.

Prelazni rok je urađen planski?

“Doveli smo tačno one igrače koji su nam je bili potrebni. Trebalo nam je pojačanje u napadu, pa smo doveli Furtulu iz Voždovca, koji se pokazao kao odličan igrač. Njegova uloga je ključna u završnici – bilo da se radi o centaršutu, bilo o duelima u kaznenom prostoru. Bukvalno nam je falio takav profil igrača, taj "target-man", kako bismo mogli da izađemo iz pritiska i oslonimo se na njega u ključnim trenucima igre. Pored toga, doveli smo još jednog jako zanimljivog igrača, koji može da bude veoma interesantan – iz argentinskog Lanusa, Nikolasa Skarpinu. On je protiv Šinjika postigao gol i već se pokazao u ovih 20 dana koliko je tu. Jako kvalitetan igrač, 2005. godište. Budućnost je pred njim, ali ne smemo žuriti, treba ga pažljivo razvijati. Trebalo nam je pojačanje na štoperu, pa smo doveli dete Zvezde, Darka Lazića, koji je osvojio titulu sa Zvezdom, a nakon toga igrao u Superligi Turske, u ruskoj Premijer ligi, bio veoma uspešan u Sarajevu... Iskusan igrač koji ima 30 godina, u punoj je snazi i pokazuje da možemo da računamo na njega. Može da bude lider ove ekipe. Takođe, došao je i zadnji vezni Đurić, koji je bio kapiten omladinaca Crvene zvezde, pa je imao svoj put u trećoj ligi, gde je odigrao jako dobro i kvalitetno, to je isto jedno veliko pojačanje za nas. Đorđe Ranković, vezni igrač, jako talentovan, 2007. godište, reprezentativac iz omladinske škole Zvezde je isto sa nama. Više ga vidimo u sredini terena, kao kreativnog vezistu, nego kao "wingera". Mladi golman Draškić je isto priključen timu. Postoji mogućnost da isto uradimo i sa mladim desnim bekom Stojkovićem, iz Zvezde. Neverovatno je fizički građen, na evropskom nivou. Bio je planiran da ide sa nama na pripreme, ali Crvena zvezda je prodala Mimovića, što je bio sjajan transfer, tako da sada čekamo da vidimo šta će biti dalje – možda će biti na dvojnoj registraciji, možda neće. O tome će da odluči Crvena zvezda u dogovoru sa trenerom Milojevićem”.

Šta je to što igrače poput Lazića ili Furtule, koji su traženi na tržištu, privuče baš ka Grafičaru, koji igra drugu ligu, a ne neki drugi klub?

“Moram da se nadovežem na to pitanje jer uopšte nije jednostavno dovesti igrača u Grafičar. Mi hoćemo najbolje, najkvalitetnije, a takvi igrači nekada odluče da odu u klubove poput Javora, koji jure Superligu. Neki igrači vide sebe u timu koji se bori za ulazak u Superligu i spremni su da idu tim putem, čak i po cenu manje minutaže. Međutim, ima i onih koji prepoznaju prednosti Grafičara, jer je kroz naš klub prošlo mnogo igrača koji su profitirali i napravili ozbiljne karijere. Dakle, kvalitetan rad i odlična organizacija kluba su ključni. Kod nas se trenira na superligaškom nivou, igrači imaju sve uslove, bukvalno kao u nekom superligaškom klubu. To oni prepoznaju i znaju da im može doneti više nego odlazak u neki drugi tim. Pritom, Grafičar prati veliki broj ljudi iz fudbalske industrije – govorim o sportskim direktorima, menadžerima, predsednicima klubova. Iz inostranstva dolazi veliki broj skauta, jer znaju da ovde mogu da pronađu talentovane igrače sa perspektivom. I ne samo one iz Crvene zvezde, već i one koji su prošli kroz Grafičar. Tako da, s te strane, klub je postao ozbiljna platforma za razvoj fudbalera”, zaključuje Anđelković.