OVO JE PRIČA O ČOVEKU KOJI JE NAUČIO NEMCE FUDBALU: As Partizana krenuo u Zvezdu i izazvao prvi haos u Jugoslaviji! Najvećeg golgetera pronašao je u mesari
Na današnji dan pre 27 godina u Minhenu je preminuo Zlatko Čajkovski, jedan od najboljih fudbalera Jugoslavije i Partizana i čovek čije ime se sa velikim respektom izgovara u Nemačkoj.
"Na jugoslovenskom fudbalskom nebu ima dosta blistavih zvezda. Među najsjajnijima, a možda i najsjajnija je zvezda Zlatka Čajkovskog!" Ovaj citat stoji u knjizi "Deset najboljih fudbalera", edicije koju je potpisao poznati novinar Marko Marković.
Rajko Mitić ga smatrao najboljim
Možda i najveće priznanje dobio je od tadašnjeg kapitena i prve Zvezdine legende Rajka Mitića: "Zlatko Čajkovski je naš najbolji fudbaler svih vremena!"
Popularni Čik je rođen 1923. godine u Zagrebu. Od malena je privlačio pažnju jer je neumorno trenirao, a isto tako i trčao. Profesionalnu karijeru je počeo u zagrebačkom HAŠK-u, nastavio u Partizanu, a zatim igrao u nemačkom Kelnu i izraelskom Hapoelu iz Haife.
Nakon završetka rata i obnove Jugoslavije, Zlatko je, za razliku od brata Željka koji je do kraja karijere ostao veran Dinamu, otišao iz Zagreba u Beograd gde je postao član kluba jugoslovenske armije, Partizana. Ovaj vojni tim je, po ugledu na moskovski CSKA, angažovao najbolje igrače iz cele zemlje, pa nije bilo iznenađenje što je u sezoni 1946/1947 prvi prošao kroz cilj u prvenstvu tadašnje FNRJ. ‘Čik’ je u toj sezoni odigrao 20 utakmica za buduće crno-bele i osvajanju titule doprineo i sa tri postignuta pogotka. Narednu titulu je ušeo u sezoni 1948/1949.
Za Partizan je igrao od njegovih prvih dana postojanja i upisao 391 utakmicu i 97 golova za "parni valjak". Sa crno-belima je osvojio dve titule i tri Kupa Jugoslavije.
Izazvao prvi veći haos u Jugoslaviji
Mnogi tvrde da je prvi veći haos u posleratnoj Jugoslaviji izazvao upravo Čajkovski.
Čajkovski je tokom deset godina igranja za tadašnji klub jugoslovenske armije stekao status ikone Partizana, pa, ipak, malo je nedostajalo da 1954. pređe u Crvenu zvezdu.
Te godine uoči utakmice sa Engleskom tražio je od Partizana dve karte za prijatelje. Pošto je interesovanje bilo veliko klub ga je odbio. Čajkovski je onako ljut otišao u prostorije Crvene zvezde u Kolarčevu i potpisao pristupnicu. Nastao je veliki haos, a morali su da intervenišu čak i generali JNA. U Partizanu su bili zaprepašćeni njegovim postupkom. Usledile su molbe generala da promeni odluku pa je dva dana kasnije ‘Čik’ pocepao pristupnicu Zvezdi i nastavio da igra za budućeg vicešampiona Evrope.
Čajkovski je prvi usred utakmice, i to u derbiju sa Crvenom zvezdom, seo na loptu na centru. Tad je to bio štos koji je kasnije uradio i Dragoslav Šekularac.
Član legendarne postave reprezentacije
Za reprezentaciju Jugoslavije Čajkovski je odigrao 55 zvaničnih utakmica na kojima je postigao sedam golova. Onaj najvažniji postigao je u decembru 1949. godine kada je u majstoriji protiv Francuske u Firenci u 114. minutu doneo Jugoslaviji pobedu i plasman na Svetsko prvenstvo u Brazilu 1950. godine.
Najveći uspeh u reprezentativnoj karijeri Čajkovski je ostvario kao član legendarnog olimpijskog tima iz Helsinkija 1952. godine. Sa turnira u Finskoj u istoriju su zauvek ušli: Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Bobek, Vukas i Zebec. Nakon dve nezaboravne utakmice sa Sovjetima (5:5 i 3:1) i pobede nad SR Nemačkom (3:1) u polufinalu, ‘Čik’ i njegovi drugovi su se našli na korak od najviše stepenice olimpijskog trona. Ipak, na njega, baš kao i četiri godine ranije u Londonu, nisu zakoračili pošto je Puškašova mađarska ‘laka konjica’ u finalu bila bolja od fudbalera sa Balkana (2:0).
Stvorio moćni Bajern
No, Čika ne pamte samo u Jugoslaviji, već i u Nemačkoj. Trenersku diplomu je dobio u Kelnu sa kojim je 1962. godine osvojio titulu šampiona Nemačke.
Naredne 1963. godine je preuzeo Bajern koji je u tom trenutku bio drugoligaš. Čajkovski je stvorio osnovu moćnog Bajerna, a time i buduće reprezentacije Nemačke. Kao trener je pronašao, afirmisao i lansirao imena kao što su Franc Bekenbauer, Sep Majer, Gerd Miler... Bila je to čuvena "Die Anshe" osovina Majer na golu, Bekenbauer u vezi i Miler u napadu.
Gerda Milera pronašao u mesari
Posebna priča je vezana za Gerda Milera, čuvenog golgetera. Čajkovski je Milera pronašao u jednom selu gde je ovaj živeo, radio kao mesar i usput igrao za lokalni seoski klub.
Proslavljeni as Bajern Minhena često je isticao da ga je stvorio legendarni jugoslovenski fudbaler i trener Zlatko Čajkovski.
"Imao sam neviđenu sreću da me na početku seniorske karijere trenira Zlatko Čajkovski", rekao je jednom prilikom Gerd Miler.
Nije ni čudo, jer je filozofija Čajkovskog bila "napad i samo napad".
Čajkovski je u Bajernu bio do 1968. godine. Uveo ih je u Bundesligu, osvojio dva puta nemački Kup i zatim Kup evropskih kupova 1967. godine.
Nemačka je 1974. godine postala prvak sveta, a Čajkovski je u toj ekipi imao petoricu fudbalera: Bekenbauera, Milera, Majera, Overata i Švarcenbeka.
Supruga Rada i problem sa težinom
Čik je u Beogradu upoznao Radu sa Senjaka sa kojom je dobio decu Vesnu i Zlatana i u skladnom braku proveo ostatak života.
Čajkovski je tokom celog života imao problema sa težinom, pa je supruga Rada pazila da drži strogu dijetu. Međutim, Čik i nije bio baš najposlušniji.
Umro je u Minhenu u 75. godini i ostavio iza sebe neizbrisiv fudbalski trag. Njegovo trajno počivalište nalazi se na Novom groblju u Beogradu, parcela 80, grobno mesto br. 108.
