"DOLAZIM U KLUB, A VEĆ ME JE NEKO PREVARIO… ETO, TAKO SAM SE OSEĆAO!" Igrač Zvezde otkrio nepoznatu anegdotu: Iznenađenje i totalni preokret!

Denis Inajetović bio je deveti sagovornik serijala „Mali fudbal, velike priče“ i u prvom delu intervjua govorio je o vremenu koje je proveo u Marbo Intermecu, Ekonomcu, Zemunu i Crvenoj zvezdi, a podelio je i niz zanimljivih anegdota, kako sa turnira, tako i iz svih pomenutih klubova.

Za početak, Denis Inajetović otkrio nam je kako je to sarađivati sa Ivicom Nikolićem, prvim čovekom Vinter Sporta. Ivica je dobro poznato lice u svetu srpskog futsala, a mnogi igrači žalili su se kako u Nišu nisu prolazili kao što su očekivali. Ipak, Denisovo iskustvo je totalno suprotno! Krenuo je u Niš uz priče da su ga već prevarili, a onda je ostao zatečen i iznenađen!

- Sto ljudi, sto ćudi… I za mene će mnogi da kažu Denis je ovakav i onakav, ali ko te stvarno upozna, vidi kakav si. Što se Ivice Nikolića tiče, ja u Vinter Sport iz Niša odlazim i čuo sam sto priča! Odlazim, a već me je neko prevario, eto takve su priče bile! E, sad, pazi ovo… Vinter je ispao iz Prve lige, u baražu sa Paležom, i Ivica je želeo da vrati tim u elitu ekspresno.

- Kada sam došao, znao sam da je to klub sa tradicijom. Generalno, niški klubovi imaju veliku tradiciju i uvek su imali neku dobru ekipu. Nekada je to bio Kopernikus, nekad Niš 92, Koska, Kalča, Vinter Sport… Fabrika futsal igrača je grad Niš. Ima halu „Čair“, more dobrih futsalera je odatle isplivalo. Cipi Kocić, o njemu ne treba trošiti reči, tu su i Čavka, Riberi, Beba Krstić, Miki Aksentijević je sa juga Srbije isto, bio je i onaj mali Milojević, bio je sa reprezentacijom u „Areni“ 2016. godine… On je nosio tu Koskinu ekipu tada.

- Dolazim u Vinter, upoznajem Ivicu Nikolića. I, šta god sam se dogovorio, on je mene ispoštovao! Ja ne bih išao iz Beograda, nisam bio željan puta… Ali, šta god da sam se dogovorio, apsolutno sve je bilo ispoštovano! Sa Ivicom je anegdota bilo milion. Mi smo u Drugoj ligi išli u karantin, on je stvarao nemoguće stvari! Presvlačili smo se u 60 garnitura dresova! To je trajalo po sat i po vremena! Svaki dres drugi sponzor! Ne možeš da veruješ… Ima onu svoju izreku, džaba vam novci, moji sinovci… To je Ivica Nikolić! Jako zanimljiv lik.

- Mi smo na polusezoni kaskali za SAS-om iz Zrenjanina osam bodova. Ivica je digao ruke, a ja sam mu rekao ovako: „Predsedniče, ulazimo direktno kao prvi u elitu! Ja sam došao da ti pišem istoriju!“. On je krenuo da se smeje i rekao je da ako tako bude, ja od njega imam šta god poželim.

- U drugom delu nam je bod uzeo SAS i vi ste nam Žare uzeli bod (Banjica). Branio si utakmicu života, pa ti fiksni ispao kad sam šutnuo na drugu. Sećaš se kad si pao kao Dragoljubče, kad sam gađao na drugu stativu, pa ga mali Peca dao glavom? Bilo je 3:3 na kraju…

- Sve ostale smo dobili! Ja sam imao poseban dogovor sa Ivicom. Kad god SAS kiksne, ja sam imao jedan dogovor sa njim, gde sam dobijao nešto. Prvih šest kola, SAS šest puta gubi! Na kraju smo im bežali nešto mnogo, ne sećam se ni ja tačno koliko, ali deset, 15 bodova.

- Reći ću ti konkretno kakav je Ivica Nikolić čovek. Ako mu uzvratiš tom strašću kojom se on daje, biće ti do neba zahvalan! Mi smo se baš zgotivili! Kako se kaže, sličan se sličnom raduje! On je skeptičan, da ga ne prevariš, da ne namestiš neku utakmicu… Ima i za to posebna priča!

- Igrao se meč protiv Ekonomista, mi smo već ušli u ligu, a njima je gorelo za opstanak. I, sada, ja sam iz Beograda, Ivica je odmah počeo da razmišlja da bih ja mogao da uradim nešto na svoju ruku. A, ušli smo u ligu, dokazao sam mu ko sam i šta sam! Odmah je rekao Ivica da nekom ne padne na pamet da uradi nešto što ne bi trebalo i da idemo na pobedu i na ovom meču. Video sam ga nervoznog, i on kaže Todoru (Miloš Todorović), koji je bio trener tada da me stavi na klupu.

- Kao za inat, ulazim u igru, korner za Ekonomist, opali je lik kroz 6 metara, ja je udarim preko spoljne, milimetar iznad naše prečke! Kad je Ivica kleknuo na tribini i uhvatio se za glavu… „Daj bre, Todore, vadi ga!“. Ja nervozan, pitam ga, mene da vadi? Ja da te prodam?! On se pogubio, kaže ma nećeš, ali izađi malo. Na kraju sam dao gol, dobili smo 9:1!

- Kad sve saberem i oduzmem, imam lepo iskustvo sa Ivicom Nikolićem! To je moje iskustvo, ne znam za ostale… Teži je čovek možda, ali čim mu se daš to je to! Pa jedan Vladica Ristić koliko dugo je dole, Peca Stojanović, Peca Marjanović… Svi su dole i svi su ispoštovani! Mi smo jeli u najjačem restoranu, ničega nije manjkalo!

Drugi niški klub – Kalča

- Generalno, što se tiče Kalče, sve je bilo super. Sem rezultata! Desilo se sve u pogrešnom momentu… Slabiji roster smo imali i ispali smo iz lige. Druženje je bilo fenomenalno, najbolje ikada! Kakvi su to momci, od Pece Nikolića, Riberija, Bebe Krstića… Denić, Elvis i ja bili smo cimeri. Na kraju nismo uspeli, kiksnuli smo protiv Zemuna. Grahovac im je bio trener, došli su sa mladom ekipom. Onaj tvoj Maraš (Stefan Grujić), Beli (Nemanja Jelić) koji je još bio i iskusan… Nismo smeli da izgubimo ni bod, odigrali smo 3:3 i tako ispali iz lige… Ta epizoda je trajala kratko, ali je ostavila neverovatan utisak na mene! Stekao sam prijatelje za ceo život tu!

Forum Vršac

- Iz Ekonomca sam otišao u Forum iz Vršca. Peđa Dimitrijević je bio tu, igrao je turnire za ekipu Trinidad i Tobago koja je uz nas i još par timova vedrila i oblačila po turnirima. Igrao je on, Nikola Radulović, takođe! Bili smo prvi ili drugi u toj ligi i osvojili smo Kup Vojvodine protiv jednog moćnog Deusa. Ja se nekad šalim da sam kao Sedorf, imam tri osvojena Kupa sa tri različite ekipe! To je bilo jedno prelepo iskustvo i u Forumu sam sazreo kao igrač. Dobio sam samopouzdanje i slobodu i počeo sam da pokazujem sve svoje kvalitete.

Nova Pazova

- E, to je bila ekipica… Došao sam na nagovor tog mog pokojnog drugara, Bojana Perića, a tu su bili i Vlada Janković, Kalanović, Cimbaljević, Bane Milosavljević, Milun Božić Limun, jedan majstor malog fudbala! Ta lucidnost… Pleše dok igra! Kao da je u Brazilu odrastao! Bio je tu Kukolj, Buda Borisavljević, Laza, Miško Stanković kapiten, Miloš Denić… Branio Lopi (Ivan Stojnić). Strašna ekipa!

- Liga je bila nestvarno jaka, mi smo došli da im pomognemo da opstanu u ligi. Vatreno krštenje mi je bilo protiv SAS-a iz Zrenjanina koji su u tom momentu imali nekoliko reprezentativaca. Milosavac, Radin, Tomin, Blažić… Ma, strašna ekipa! Mi ih dobijamo 3:1, ja sam dao dva gola, Velibor Kalanović jedan! Tek poslednje kolo smo opstali u ligi, dobili smo Smederevo. Te godine su ispali Vinter Sport i, ja mislim Fontana Čačak…

- Bili smo nosioci igre, dve sezone sam bio tu, nismo ispadali iz lige iako smo bili mlada ekipa. Mi protiv Novog Pazara vodimo 2:1, oni kreću golmana igrača, Lopi baca loptu, stotinka do kraja i Laza pravi šesti faul! Perke pokojni je pobesneo, primili smo gol za 2:2, naravno… Mi idemo u bus, Sekula, Laza, Miško i ovi su uzeli limenke piva i ušli u kombi, a Perke, Kale i ja išli smo kolima. Bojan Perić kad ih je video sa pivom… Poludeo je! Rekao je, e, zato smo mi tu! Vi ćete popiti 20 piva i do Pazove zaboraviti sve, a mi izgubismo bodove… I to u Pazaru gde se bodovi retko uzimaju…

Smederevo

- Sada iz Pazove, prelazim Batočinu, i idem u Smederevo! Smederevo tada isto ozbiljna ekipa! Izgubili su titulu od Ekonomca godinu da pre toga. Dao im je gol Brazilac Nene i to glavom posle korne! Kolike su šanse, Žare, ti si golman, ti bi trebalo da znaš… Mada i ti kad se iskriviš, kao Miki iz Kupinova… Možda bi ga primio i ti! Da se vratim na Smederevo… Još jedna odlična ekipa, Ivča bio onaj, strašan igrač, Draganče Đorđević, što ja kažem moj kum… Leva noga, takvo ubrzanje! Znaš kakav je igrač bio! Mali Zare, Prki sidraš… Dolazimo Nikola Lekić, Elvis Ramadani i ja u Smederevo. To je trio fantastiko! Tri musketara se tamo pojavljuju.

- Još jedna lepa epizoda, Smederevo voli futsal, uslovi su odlični, generalno ulažu dosta i tamo je milina igrati. Evo, pogledaj i danas. Imali su upornost i istrajnost, nisu odustajali i sada im se vraća. Laza je verovao u klince, zato su danas tu gde jesu ti mladi momci. Uz jednog Bobu Rajčevića koji može samo da ih nauči sve!

- Tu sam bio neku sezonu i po i tada sam počeo da se gojim… Ima zanimljiva anegdota, igrali smo protiv Ekonomca, stajali smo u holu, a mene su tada već znali… Godinama sam bio u futsalu. I stojimo pred meč, izlazimo na teren, a ja sam nosio broj 86 kao moje godište. Svi ćutimo, stoji nas 14, njih 14, sudija proziva igrače, kaže 86, a Pršić pita, kako nisi 11?! Ja kažem, bio je zauzet, pa sam ovaj uzeo, a odgovori mi Pršić, a to si stavio broj kilaže! Svi su popadali od smeha!

Bojan Đura Pavićević

- Iskreno da ti kažem, ja nisam upoznao čoveka sa većim motivom i većom ljubavlju za tim futsalom! Prošao sam sve i svašta, igrao u mnogim klubovima, ali je on na mene ostavio najveći utisak. To je takav fanatizam! On u trenutku na treningu napravi prekid, nacrta šta da radimo gde, tada mi mlađi, lagano damo gol starijima i iskusnijima! To je za 30 sekundi izmišljen prekid, a svakom nacrta šta da uradi. I prođe! Toliko je posvećen da ne mogu da ti opišem, neko vreme je gledao treninge reprezentacije Španije i to prenosio na nas u Marbu.

- Bio je autoritet! Nije smelo da se kasni, radilo se ozbiljno! A, uslovi u Marbu… Da ti ne pričam! Ja sam stigao sa velikog fudbala, igrao po njivama, blatu, snegu… Ušao sam u hram futsala, SC „Šumice“, gde te čeka ekonom, najbolja i najskuplja sportska oprema, patike koje je bilo nezamislivo kupiti… Toliko moćan klub i organizacija… To ništa ne bi bilo moguće bez Bojana Đure Pavićevića! A i futsal trenutno, koliko bar ja znam, dosta zavisi od njega. Imam veliko poštovanje prema tom čoveku koji se mnogo dao za futsal.

Ekonomac – neispričane anegdote

- Radio sam u policiji kada sam prešao u Ekonomac. Na treninge sa Marbom dolazio sam u policijskoj uniformi. „Šapka“ veličine 56, a meni obim glave 52, pa sve pada. Oni u trenerkama „Najk“, a ja u uniformi… Kad mi „šapka“ padne na nos, Pršić i ovi su padali od smeha… Da se vratim na Ekonomac. Oni tada uzimaju titulu i više od decenije vladaju srpskim futsalom! Meni je bila čast što sam mogao da odem samo da treniram tamo sa njima!

- To je bila ekipa, u pola noći da me probudiš ja se sećam celog sastava! Moja prva utakmica bila je u SC Kovilovo, igrali smo prijateljski meč protiv Dine iz Moskve, Marko Perić ih je dovodio na pripreme u Srbiju. Trener nam je bio Ivan Božović, ekipa paklena! Igramo protiv Dine, a mene sa tribina gledaju moj pokojni drug Bojan Perić i aktuelni kapiten Zvezde Nikola Vasiljević. Za Dinu je igralo pola reprezentacije Rusije, igrao je i Hamadijev koji je bio u rangu sa Falkaom! E, sad… Ja imam onaj moj specifičan dribling kad dignem loptu, pa zalomim protivnika. Od straha, prva utakmica mi je, u patikama broj veće, uzeo ih samo da bih izgledao lepo, zamanem da ispucam pored Hamadijeva, zarolam je levo i vratim se desno. I, on ode metar, dva, levo! Ispadne ludilo mozga dribling! Tu mi je poraslo samopouzdanje i tako sam krenuo! Nažalost, nisam se toliko zadržao, dosta je bilo do mene, do moje glave…

Limunova svadba

- Joj, u Bajinoj Bašti šta sam radio. Limunova (Milun Božić) svadba, a ja držim onaj moj stend-ap jedno dva sata. Ljudima se ukočila vilica koliko su se smejali. Dani De Souza, Nidža Matijević, Velibor Kalanović, Bane Milosavljević, Milan Adamović, Marko Pršić… Nisu mogli da dođu sebi koliko su se smejali. A, ja, priča za pričom! Čak i one moje, uvijene u foliju, koje su jako lepe. Ljudi nisu hteli da idu kući! Pršić morao da ide na trening sa Ekonomcem, imali su utakmicu, ostao je tu! Kale nas je posle odvezao do hale „Jezero“, a Pršić na nekoliko piva nije znao gde je levo.

Kad su ćelavom Urošu otkazala kolena

- Igrali smo sa Zemunom protiv Jastrepca u Blacu. To je jedna od najlepših utakmica u Zemunu! Manda (Miloš Mandić) preuzima štafetu i on komanduje kako ćemo da igramo. Poluvreme, mi gubimo 5:1! Znaš i sam koliko je teško i nezgodno igrati u Blacu. Bila paklena ekipa, Vuletić, Lapčević… Skoro nemoguće je bilo dobiti ih tamo! Daje Zeka gol, 5:2. Daje ga Manda, 5:3. Neka frka, 5:4, krećemo golmana igrača, nemamo izmenu i ćelavi Uroš Jevtić sa gola ide na stativu, da probamo da ga damo. Manda ga daje, 5:5, nastavljamo sa pet, sekundara ide, kraj, skoro gotovo! Manda pređe pola i špicem zaglavi loptu u 90, ćelavi padne u onu mrežu iza! 6:5 za nas!

- Slavlje, haos, euforija… Ulazimo u radnju posle utakmice da uzmemo piće, stojimo na kasi i samo čuješ buku iza nas! Dam, dras, bam! Mi mislili zemljotres, ruši se sve! Okrećemo se, a ćelavi Uroš upao u one čokoladice kod kase! Otkazala mu kolena koliko je trčao, slošilo mu se, porušio sve one rafove, tviks, nou problem, ma sve na podu! Viče sa poda, zapomaže, hoće da umre… Srušio čovek sve u radnji, otkazala mu oba kolena! Leži Uroš u čokoladicama, pola radnje srušio i viče, pomozite mi ljudi, oba kolena mi otkazala. A, Manda, Laza i ja padamo u nesvest od smejanja! Gde da mu pomognem, ja tražim snimak sigurnosnih kamera iz radnje! Eto, takva je utakmica bila, čoveku oba kolena otkazala! A, zbog toga smo mi sa Zemunom pravili dobre rezultate jer su svi uvek davali i više od maksimuma. Ćela je morao da završi u čokoladicama, ali ušli smo u prvu ligu!

Miroslav Marjanović Medžik

- Brate bre, čoveče… On je čovek apsolutna legenda! Evo jedne anegdote, pašćeš s nogu. Bio je zadužen da registruje igrače u Zemunu i dolazi ćelavi Uroš da brani. Medžik pita mene i Mandu, kako se zove ovaj?! I, mi mu kažemo Aleksandar Đorđević. A, on Uroš Jevtić! I sad, Medžik otišao u Savez, završio sve, deli one knjižice, mi i zaboravili na to… Ulazi u svlačionicu, viče ono njegovo, brrrr… Evo ti registracija, evo tebi, evo tebi… Ćelavi Uroš otvara, gleda, Aleksandar Đorđević! Zbunio se, mi smo popadali od smeha!

- To je samo jedna anegdota njegova… A ima ih milion… Sa njim je svaki dan bio anegdota za sebe! Nadimak mislim da mu ima veze sa onim nekim taksijem… Ali, nisam siguran. Pa gde, on napravi čovek slavu, odemo Manda, Adam, Aleksa sudija i ja. Stan nije preveliki, kuhinjica, taman da nas ugosti. To je sve pucalo, klavijatura, haos totalni! Muzika u zgradi, to je Medak. Znaš ti šta on čovek radi…

Nepravda u Zvezdi

- Moja prva epizoda u Zvezdi završila se velikom nepravdom. Ne znam kako je to sve tako prošlo, ali ajde, dobro… Tada smo mi bili u slabom sastavu, smanjeni roster i ozbiljna borba za opstanak. Loznica je tada bila drugoligaš i išla je u baraž za prvu ligu, ali je sumnjivim porazima na kraju sezone otišla na nas umesto na Ivanjicu. A, zna se koliko je teško u Ivanjici igrati i dole verovatno ne bi imali šta da traže. Izgubila je Loznica od Paleža na kraju sezone, pa je nas u baražu lagano pobedila, imali su bolju ekipu… Da nismo išli na njih, možda bismo i uspeli da se izvučemo…

Nova era Zvezde

- Kao što sam naveo u prvom delu intervjua, u Zvezdu sam se vratio na poziv Branislava Borojevića i Nikole Vasiljevića koji su rešili da preuzmu klub i naprave nešto dobro. To su neverovatni ljudi, ja imam drugare iz ekipe Ninje sa kojima mi je uvek drago da se vidim i da igram, a Branislav Borojević i Nikola Vasiljević su definitivno u rangu takvih pravih prijatelja!

- Imali smo sjajnu sezonu gde smo iz treće lige ušli u drugu. U drugoj smo, posle početnog privikavanja, imali strašan drugi deo sezone gde smo izgubili samo u Leskovcu. Igrali smo nerešeno protiv Partenona u Smederevskoj Palanci u jednom strašnom, prvoligaškom meču gde je sve pucalo pred punim tribinama. Ostalo smo sve dobili čini mi se… Na kraju smo stigli do baraža gde nas je zaustavio Novi Sad i to tek posle majstorice, a tu su nas koštali neki neverovatni promašaji. Da je bilo samo malo više koncentracije…

- Klub se digao i dolaskom Vladimira Lazića i Nikole Josimovića! Laza je za mene najbolji igrač u istoriji srpskog futsala, dok je Džoni za mene broj jedan kada su golmani u pitanju! Svaka čast Žare tebi, svaka čast Jakovu Vuliću, Miljanu Radmanoviću, Antoni… Nikola Josimović ima takvu ruku i nogu, mirnoću, refleks… Od momenta kada sam počeo da se bavim futsalom, on je tada branio za Marbo, pa do danas, to je za mene najbolji golman. Ne znam zbog čega nije dobijao više šansi u reprezentaciji, nije moje da se mešam, ali trebalo je da brani. Pored Mikija Aksentijevića i sada Jadže, Srbija teško da ima boljeg golmana.

Večiti derbi ove sezone

- Da ti kažem nešto Žare, mislim da je to otišlo predaleko! Pa, Partizan već pravi ekipu za prvu ligu, došla su brutalna pojačanja. Ipak, sa ove tačke gledišta, nisam siguran da će im ti igrači doneti lagan plasman gore. Nema tu individualaca kao što su Cipi Kocić, Čvrga Pavlovć, Tataba Vukadinović, Nino Aleksić, kod nas u Zvezdi je to mali Vaske, Dimić iz Partenona koji će sad kod nas… Mislim da će sada biti pravi derbi! I, radujem se tome! Ali, uz ovu motivaciju i želju Baneta i Žabca, uz ovu ekipu… Mislim da Zvezda korača ka prvoj ligi, što bi mi, uz ulazak Zemuna u elitu, bilo najveće ispunjenje u futsalu. Mislim da bih time zatvorio i spustio zavesu u svojoj karijeri. Mada, sada sam se u 40-oj godini doveo u red, spao sam na 82 kile… A, to ti govori kako se u Zvezdi radi!

Da li je bilo poziva u reprezentaciju?

- Zvaničan poziv nikada nije stigao… Bilo je priča, ali zvaničnih utakmica nije bilo. Možda sam i zaslužio u nekim momentima da budem tu, ali… Futsal je tražio i odgovornost, a ja odbranu nisam igrao kao što igram danas. Vodio sam se parolom primićemo pet, ali daćemo šest!

- Ipak, bio sam daleko i od tog kvaliteta koji je u moje vreme igrao za reprezentaciju. U to vreme, Srbija je imala… Nestvaran tim! Nije mi žao što nisam igrao, jer znam zbog koga nisam bio tu! Eto, da kažemo tako!

Revanš Milku Pušonji

- Milko Pušonja je dobro poznato lice u svetu futsala u regionu. Crnogorski futsaler, igrao je za Municipijum kod Duška Šarića, posle je osvojio titulu i sa Vojskom Crne Gore, odličan igrač je bio. Bio je turnir u Prijepolju, 2007. godina, igrao sam za neke drugare, to mi je prvi turnir da sam bio najbolji igrač. I, igramo protiv Municipijuma, a za mene je Milko Pušonja bio veličina ozbiljna! Ja ih dobijam sam na tom turniru, 3:1 je bilo za nas, a Pušonja je nosio one neke biciklističke, kunem ti se, to su samo oni imali, sve im je Šarić obezbeđivao! Na klupi svakog igrača masira neka žena. Ma uslovi, šou program. Bila je nagrada oko 100.000 dinara, ja sav srećan što smo pobedili, idem na more ujutru, a oni se ni ne opterećuju zbog poraza… I ja zamolim Milka Pušonju da mi da one biciklističke jedne, on kaže nikakav problem, budi kod Doma Revolucije u Prijepolju u pola 12 uveče. Sećam se kao juče, ćale mi viče idi kući, gde ćeš, kasno je… Ja sam ga čekao sat i po, skoro do jedan ujutru… Njega nema…

- Viđao sam ga par puta posle toga po turnirima, pa sam otišao u Marbo. Moja prva utakmica protiv Municipijuma u „Šumicama“, Milko Pušonja igra protiv nas. On me pita da li može da dobije majicu Marba. Ja mu kažem naravno, gore ispred „Šumica“ budi, sačekaj me, doći ću. I, naravno, nikada se nisam pojavio!

Mića Petronijević glumi puža

- Ispričao sam par anegdota sa turnira u prvom delu intervjua, a bilo ih je još milion. Bili smo na Bežanijskoj kosi, gde je sada mek, mi demolirani, osvojili turnir, a Mića Petronijević prelazi pešački prelaz i glumi puža! Puzi preko pešačkog! Jedan Mića Petronijević! Na kolenima i puzi kao puž.

- I mi oko pet ujutru ulazimo Strahinja Mladenović, Mića Petronijević i ja na splav. Medalje, paradne majice Ninja sa kragnicom, izgledali smo kao da smo osvojili Ligu šampiona. Pevaju Marina Visković i naš brat Ćemo! Nas trojicu puste do bine, puni smo love bili. I svaku pesmu mi se deremo, Marina, Marina, Marina! Gledao nas je ceo splav!

Najbolja petorka igrača sa kojima si igrao

- Uh, teško pitanje. Na golu nemam dilemu, kao što sam već rekao, broj jedan je Nikola Josimović.

- Takođe, mesto je rezervisano i za Vladimira Lazića, bez njega to jednostavno nije to! Što se tiče ostalih… Tu mora da se nađe mesto za Bojana Perića, mog pokojnog druga koji je bio veliki majstor malog fudbala! Tu su još i Milun Božić i Velibor Kalanović!

Poruka za klince koji tek kreću da se bave futsalom

- Ako sam neko kompetentan da im pričam bilo šta, a mislim da jesam, jer sam u futsalu baš dugo. Moja poruka, od srca, je da se bace na futsal! Ovaj sport je mnogo napredovao, sve je daleko pristupačnije, lakše se pravi karijera i odlazi u inostranstvo! Imate malog Bekija Tomića koji je brzo napravio karijeru, od Zemuna do inostranstva. Svi mogu da unovče svoje znanje ako su talentovani i posvećeni. Nekada su preko igrali Perić, Rajić i Surudžić, nezamislivo je bilo otići u inostranstvo. Sada bismo ti i ja mogli 30 igrača da nabrojimo koji igraju u inostranstvu!

- Moja poruka je da mladi momci igraju što više turnira, da treniraju, da se bave futsalom. Na turnirima se mnogi igrači otkriju, znaš i sam. Svi ti klinci bi trebalo što pre da pređu na futsal i imaće svoju šansu. Kroz veliki fudbal se mnogo momaka ugasilo… Kad vidim na turniru neke mlade momke, meni je puno srce! Osvojili smo Banovce ovog leta, igrao sam protiv nekih klinaca od 18, 19 godina, setio sam se kad sam ja imao te godine i kada sam igrao sa Ninjama. Makar bili preko puta Perić i Rajić, mi smo išli da ih dobijemo, znali smo da bar na trčanje možemo protiv njih! Tako da, ti klinci treba odmah da se opredeljuju za futsal i da veruju u sebe! Imaju sve preduslove da naprave dobre karijere!

 BONUS VIDEO: