TROMB JE KRENUO KA SRCU! SA TRENINGA, PRAVAC NA OPERACIJU! Ispovest Nenada Krstića koja se čita u dahu: Bog me je spasao! Zatvorio jedna, a otvorio druga vrata!
Zamislite, trenirate fudbal čitavo detinjstvo, do punoletstva, a onda vam neko kaže da bi ipak trebalo da pređete na drugi sport, jer ste veći talenat. I, taj neko je aktuelni trener FK Partizan, Srđan Blagojević. Onda zamislite da se to ispostavi tačnim i da na drugom sportu, futsalu, krenete da dominirate, a o vašim igrama počnu da se pričaju bajke. Stignete do reprezentacije, budete jedan od najboljih u Srbiji, imate talenat za vrhunsku evropsku i svetsku karijeru…
A, zatim zamislite da se sve to preko noći sruši! Jak bol u grudima na treningu, problemi sa srcem, tromb, hitan odlazak u bolnicu, operacije, borba za goli život! Nema više sporta, nema života kakvog ste planirali… I sve to sa 20 godina! Mnogi bi klonuli duhom, ali ne i naredni sagovornik serijala "Mali fudbal, velike priče", Nenad Krstić, koji je u poučnoj životnoj ispovesti otkrio kroz šta je sve prošao.
Početak horora
Za početak prvog dela intervjua, Krle nam je otkrio kako je izgledao dan u kom mu se život okrenuo naopačke!
- To je bio treći novembar 2010. godine, ja sam se ceo dan nešto čudno osećao. Bio je trening, igrao sam za Marbo Intermeco sećam se, lagano zagrevanje, ja nisam imao nikakve simptome… Kada sam seo, počeo sam čudno da se osećam, trener Deki Majes me je pitao šta mi je… Nenormalan bol u grudima! Leva ruka… To se sve dešavalo na zagrevanju, bio sam svestan svega… Koja je to bol, ne mogu rečima da opišem! Preskočio sam ogradu u hali "Šumice", a pokojni predsednik Erić, me je odvezao u bolnicu.
- Sećam se kao juče da je bilo, čak se i opreme koju sam nosio sećam… Nisam znao šta se dešava, milion stvari mi je prolazilo kroz glavu! Urgentni, tamo odmah u operacionu salu! Tromb je došao do srca! Ja nisam ni znao, ali rođen sam sa srčanom manom… Stavili su mi stent, a pravi pakao krenuo je posle operacije. Ceo život živim sportski, treniram, a onda ti neko kaže preko noći, e, ti ne možeš više da igraš fudbal! Ne možeš da prihvatiš to u tim godinama! Ja sam imao 20 godina, nije normalno u tim godinama da ti se desi ovako nešto… Kao da mi se srušio ceo svet! Sve mi je bilo ravno!
- Jeste zdravlje najbitnije, ali… Ceo život treniraš, jedino što znaš da radiš je da igraš taj fudbal… I, onda ti neko kaže, više nikada nećeš moći na teren! Nema treninga, utakmica, turnira… A taman su krenule da mi se slažu kockice, igrao sam dobro, stigao do reprezentacije, sledeći stepenik je možda bio neki evropski futsal… Sve to pada u vodu!
Bog me je spasao
Nastavio je Nenad Krstić u jednom dahu da priča šta mu se desilo.
- Sam Bog me je spasao! Hala „Šumice“ je u blizini Urgentnog centra, pa su svi brzo reagovali. Bio sam u najboljim rukama, doktori su odradili neverovatan posao. Stvarno verujem da je sve ovo bilo božije delo. Najveći stručnjaci su se okupili oko mene, u tom momentu je bilo jako retko da se sportisti sa 19, 20 godina ovako nešto desi. Postavljali su mi sto pitanja, baš su mi se posvetili! Operisan sam tokom noći! E, sad, završila se operacija, preživeo sam posle velike borbe, ležim u šok sobi… Ne znam šta se dešava... Sve se to završava, a moje prvo pitanje je bilo – hoću li ja moći da igram i dalje?! Naježio sam se i sada, evo, to nikada neću da zaboraviti… Medicinski radnici, braća i sestre moji (osmeh), me teše, a doktor mi kaže da zaboravim na fudbal i sport! Ne znam koliko sam sati plakao… To je u momentu bilo jedino što znam da radim…
Iznenađujuća pomoć
Krstiću su pomogli ljudi iz kluba, ali i neko od koga to nije očekivao.
- Mnogo ljudi je dolazilo u posetu, kako iz mog kluba, Marbo Intermeca, tako i sa nekih strana gde nisam očekivao. Pomagali su svi, ali posebno me je iznenadio gospodin Veroljub Dugalić koji je u tom trenutku bio prvi čovek našeg najvećeg rivala, Ekonomca. Nismo nikada sarađivali, ali pomogao mi je neverovatno puno! Sve što je trebalo, postavio se drugarski.
- Saigrači iz Marba su me takođe oduševili! Koliko ti sport dobrih stvari donese… Braća Slaven i Dražen Novoselac, kao i Nikola Josimović, sa kojima se i dan danas družim, organizovali su da svaki gol koji se postigne bude posvećen meni. Otvaram novine, a tamo, svaki gol za Nenada Krstića! Obukli su majice, bilo je baš emotivno kada sam video…
- Da se vratim na temu, zamisli iz situacije gde si u treningu i živiš sportski, dođeš u problem gde ne možeš da odšetaš od kreveta do toaleta bez naprezanja! Ideš u banju, radiš vežbe razgibavanja… Ljudi oko mene stariji po 50 godina… Vratiš se kući, stane ceo svet! Kreneš da piješ neke terapije i lekove… Misliš da je tu kraj!
- Da psihički preguram deo života posle operacije mnogo mi je pomogao moj kum, Uroš Matić! On je igrao u Slovačkoj, u Košicama, a gde god je bio ja sam išao sa njim. I onda mi je psihički bilo lakše, nisam razmišljao o problemima… Svuda sam išao, pratio njega, sportski život, karantin…
Bog otvorio druga vrata
Možda je Bog Nenadu Krstiću zatvorio jedna, ali mu je otvorio druga, daleko lepša, vrata.
- Posle dve godine sam se vratio na teren, igrao turnire na rekreativnom nivou! Uvek sam bio bolestan za fudbalom, nisam mogao da se pomirim da ga više neću igrati, pa sam rešio da se vratim. E, sad, koliko ti Bog odnese i zatvori neka vrata, toliko ti otvori neka druga, daleko bolja! Smirio sam glavu, mlad sam se oženio, sada imam troje dece… A, da mi se sve ovo nije desilo, pitanje je da li bih imao ovo što sada imam!
- Ne kažem da bih birao da mi se desi onakav pakao, ali bih definitivno menjao sve, karijeru, golove, uspehe… Za ovo što sada imam! Prelepu ženu koju volim, dva dečaka i devojčicu! To je nešto neprocenjivo… Bog ti uzme neke stvari, ali ti da nešto još više! Stariji sin igra fudbal, u Zvezdi je, nosi 23, broj koji sam i ja nosio… Mlađi je još mali, ima pet godina, ćerkica dve godine… Supruga mi je podrška kroz ceo život, i dan danas kada idem na neki turnir ili fudbal uvek zove, pita me kako sam, da li je sve u redu! Sada zaista uživam u svom životu!
- Nisam spomenuo Aleksandra Kirovskog! On mi je mnogo značio što se tiče psihološkog vraćanja! Bio je tu za apsolutno sve što mi treba! Kira je jedna velika legenda! Ne želim nekog da zaboravim… Pomogao mi je i Nikola Josimović, još jedan moj kum.
- Zatim Vlada Popović, Slaven i Dražen Novoselac, Vladimir Milosavac, Marko Pršić, Sale Živanović… Uroš i Nemanja Matić, naravno! To su neki ljudi sa kojima se i dan danas družim! Ima kvalitetnih ljudi u sportu. A, poenta priče je da je najbitnija glava! Ako si u glavi jak, sve možeš! Kroz sport gradiš karakter, a to pričam i svojoj deci.
Nije bilo lako
Otkrio je Nenad Krstić i kako je podneo kada je sa tribina gledao derbi meč Marbo Intermeca i Ekonomca posle izlaska iz bolnice.
- Nije bilo lako. Dolazim u halu, iako su mi rekli da ne smem, da može da bude opasno i gledati utakmicu, zbog svih emocija i uzbuđenja. Ali, šta ćeš, jače je to od mene bilo! Sišao sam sa tribina u prostor gde su bili igrači pred početak meča, a tamo sam naleteo na legendarnog Pecu Brzakovića. On me je zagrlio i rekao: „Šta ćeš ti ovde?!“. Ja mu kažem došao sam da gledam, a on odgovori: „Ma ne kažem to, nego šta ćeš ovde, na tribinama… Tebi je mesto na terenu!“. Uh, koliko mi je teško bilo…
Ceo život pod pritiskom
Podelio je Krstić i jednu veoma zanimljivu anegdotu iz Marbo Intermeca, a u njoj je učestvovao i čuveni kapiten tog kluba i reprezentacije Srbije, Bojan Đura Pavićević.
- Srce koliko god da možda nije bilo kako treba, na kraju je izdržalo! Dalo je otpor! Bilo je dovoljno jako! Ima zanimljiva anegdota iz perioda kada sam bio u Marbo Intermecu. Tamo je bio veliki pritisak, klub se borio za titulu, bio je maksimalno dobro organizovan, imali smo sve uslove, od stana gde smo spavali, preko restorana u kojima smo se hranili, do plata, opreme… Naše je bilo da igramo, ali i da pobeđujemo. Na jednom meču naš kapiten Bojan Đura Pavićević je bio u situaciji gde nije uspeo da mi uputi neki pas i u svlačionici mi je rekao: „Vidiš da sam pod pritiskom, nemam liniju dodavanja, moraš da mi se otvoriš“. Ja sam u tom trenutku glavom bio na sto strana, slušam ga i odgovorim mu: „Pa, ja sam ceo život pod pritiskom!“. Mislio sam da će me ubiti, Đura se nasmejao, ostala je anegdota za pamćenje. I, eto, ceo život sam pod pritiskom stvarno, ali se sa tim odlično i borim!
Treće poluvreme
Sada Krstić sa svojim prijateljima ima zaista zanimljiv i odlično organizovan vid rekreacije.
- Imamo rekreaciju u Sremskoj Mitrovici, zove se „Treće poluvreme“, traje deset godina već! Uživamo u tome, a stvarno je profesionalno organizovano. U pitanju su dve ekipe koje međusobno igraju termine u malom fudbalu, ali na nekom višem nivou… Imamo dresove, prelazni rok, određeno je kad se dovode igrači, pišu se rezultati… Tu su „Tim A“ i „Tim B“, igra se u hali u Mitrovici, imaš pravo jednom da se ne pojaviš na terminu, sve ostalo se piše 3:0 službeno. Zove se „Treće poluvreme“ zbog tog druženja… Ekipu koja igra mislim da niko ne bi mogao da dobije u trećem poluvremenu, što se tiče svega, organizacije druženja, muzike…
Glava je sve
Emotivnu ispovest Nenad Krstić zaključio je i moćnom porukom.
- Mislim da je sve u glavi. Ako si dovoljno psihički jak, možeš da se vratiš iz kog god problema. Nadam se da će moja priča motivisati bar nekog i da će nekom pomoći. Da će sve ovo kroz šta sam ja prošao biti od koristi nekome ko je u problemu. Jer meni se u trenutku sve srušilo, zatvorila su mi se sva vrata, nije bilo lako, ali evo sada posle svega i dalje igram fudbal na nekom slabijem nivou, amaterskom i rekreativnom, imam divnu porodicu, radim sa decom kao trener… I živim zaista prelep život! Zaista se nadam da će ova priča biti poučna i ako motiviše bar nekog, osećaj će biti neverovatan!
Broj 23: Prati me ceo život…
Nenad Krstić je otkrio kako ga broj 23 prati kroz ceo život.
- Taj broj je vezan za milion nekih stvari! Nosio sam ga na terenu, sada mi ga klinac nosi u Crvenoj zvezdi… Sećam se, dolazim u Urgentni onog užasnog dana, doktori su me prebacivali u operacionu salu i gurali su onaj krevet… Ja gledam, na njemu piše 23 veliko! Nekako mi se stalno taj broj vraća!
Trener: Rad sa decom
Sada je Nenad Krstić trener i radi individualno sa decom.
- Završio sam licencu trenersku za fudbal, krenuo sam da radim individualno sa decom svih uzrasta, radim na tehničkim detaljima sa njima. Stvarno uživam u tome!
To su deca kojima mogu da demonstriram stvari koje sam ja znao, oni najbrže uče. Pokušavam da im prenesem sve ono što sam ja prošao. Želim da im pokažem kako fudbal nosi milion dobrih stvari, a i ja se prelepo osećam dok radim sa njima! Deca su neiskvarena, pozitivna, nasmejana… Zamisao mi je da se moj projekat razvija, nadam se da ću u budućnosti doći i do svog objekta gde ću proširiti tu priču.
Dva rođendana
Krstić ističe da sada slavi dva rođendana.
- Pored dana kada sam rođen, 25. marta, sada slavim još jedan rođendan. Naravno, u pitanju je 3. novembar. Redovno obeležavam dan u kom mi se život okrenuo, okupim se sa bivšim saigračima... Ko ne može da dođe, obavezno mi čestita. Taj dan se ne zaboravlja - zaključio je Nenad Krstić.
Drugi deo intervjua sa Nenadom Krstićem, u kom je Krle govorio o svojoj karijeri i podelio niz sjajnih anegdota, možete pročitati na portalu Kurir.rs u četvrtak, 4. septembra.
BONUS VIDEO: