SRPSKI FUDBALER POBEDIO RAK, VRATIO SE NA TEREN I ZA JEDAN MINUT DAO GOL! Od metastaza i pakla do porodice i dvoje dece: Životna priča za filmsko platno!

"Kako se postaje šampion?! Tako što izađeš na teren kada je najteže! I pobediš!" Kultne reči Nebojše Glogovca iz filma "Nebeska udica" mnogi koriste kao motivaciju, kako u sportskim, tako i u životnim bitkama. Dušan Kanjevac je ovu rečenicu uspeo da primeni u praksi!

- Igrao sam futsal za Banjicu šest meseci pre nego što sam se razboleo i onda sam ponovo igrao. Prvo smo igrali treću ligu, mi, Konjarnik i te ekipe, a kada sam se vratio bili smo deo druge lige - počeo je priču Kanjevac, a zatim u dahu nastavio:

- Nije bilo naznake da ću se razboleti, desilo se bukvalno preko noći. Imao sam povraćanja, bolove, otišao sam kod lekara, oni su mi uradili skener i izvadili krv, videli povišene leukocite i lošu krvnu sliku... Otkrili su mi tumor limfnih žlezda, to je bilo 16 centimetara u stomaku. Posle dan-dva sam otišao na dalje kontrole i otkrili su mi rak desnog testisa. Bila je metastaza na limfnim žlezdama i krenulo je lečenje. Imao sam prvu operaciju u kojoj su mi odstranili testis, zatim sam imao hemioterapije četiri-pet meseci. U stomaku se to očistilo, ali su ostale neke metastaze... Onda sam imao drugu operaciju i to je bilo to. Kasnije sam imao samo kontrole, a sada je i s njima završeno, posle pet godina.

Povratak na teren

Malo posle borbe za život Duća se vratio na teren.

- U oktobru sam imao operaciju, a u februaru sam se vratio na teren, kao što sam rekao, igrao sam u futsal klubu Banjica. Dolazio sam u patikama za trčanje, čisto da istrčim krug-dva, da se polako vratim. Prvo kolo smo igrali protiv Kolubare na Banjici, a tadašnji trener Slaviša Damjanović rešio je da me ubaci u sastav. Ja kažem: "Gde da se skinem, ne mogu da sedim, a ne da trčim i igram!" Slaviša mi odgovori: "Nema veze, skini se, uđi minut, dva, koliko možeš..." Bio sam totalno nespreman, mišići su mi atrofirali... Ni patike za fudbal nisam imao, Slaviša je otišao kući i doneo mi neke. I tako se ja skinem i budem u sastavu.

- Utakmica je bila napeta, rezultat 2:2, ja ulazim prvi put u igru… Posle manje od jednog minuta postižem gol! Tifus (Marko Simeunović) počeo je akciju, Matija Eterović mi je dodao loptu i ja sam špicem sa nekih devet, deset metara pogodio u rašlje! Poveli smo 3:2, dali posle još jedan gol za 4:2 i tako se i završilo. Kada sam dao gol, otrčao sam na tribinu, tu su mi bili drugari, radovali smo se. Posle sam seo na klupu, suze su mi išle! Sa jedne strane mi je bilo baš drago, posle baš teško zbog svega što sam prošao. Ta emocija… Kako se namestilo, baš na Banjici! Mnogi su mislili da neću moći da igram fudbal više, a ja sam dao gol posle jednog minuta na terenu.

- Sledeće nedelje utakmica sa Ekonomistom u Rakovici, tu sam bukvalno ušao sa klupe, primio loptu, odigrao dupli pas, nastavio uz liniju i zakucao je levom nogom u gol! I onda sam krenuo da treniram normalno, bilo je rano možda, ali eto… Igrao sam drugu ligu, u Kupu Srbije smo stigli među osam ekipa gde nas je izbacio Novi Pazar. Igrali smo sledeće sezone i finale Kupa Beograda na Banjici protiv Konjarnika, a ja sam kasnije batalio futsal zbog velikog fudbala.

Novi maler

Posle toga, Dušan Kanjevac doživeo je još jedan peh - pokidao je prednje ukrštene ligamente kolena.

- Igrao sam za Umku, a tamo, novi maler. Pokidao sam prednje ukrštene ligamente kolena, imao sam operaciju 2023. godine. Želeo bih da se zahvalim ljudima iz kluba koji su mi mnogo pomogli u oporavku. Operisao sam se, oporavio, ali ne igram više ni fudbal, ni futsal, posvetio sam se trenerskom poslu, vodim prvi tim Heroja i klince u istom klubu. To je Prva beogradska liga, mada se ja, sa 30 godina, osećam kao da vodim Mančester! Sa klincima radim već 12, 13 godina, seniori su druga priča, ali pronalazim se u tome i siguran sam da ću vremenom napredovati. Želim da idem na višu licencu i da idem ka napred, posvećen sam i siguran sam da će rezultat doći.

Ne trava, nego glava

Otkrio je i ko mu je sve pomogao u njegovoj borbi.

- Igrao sam fudbal 20 godina, nisam ni pio ni pušio... Bio sam sportski tip! Ali pao mi je imunitet i desilo se to što se desilo. Bio je veliki šok, ali s druge strane, morao sam da nastavim da se borim. Imao veliku podršku svojih drugara i porodice! Pomogli su mi mnogo, ovim putem želim da im zahvalim! Svi su učestvovali u mom lečenju, plaćali su mi neke klinike... Davali su mi vetar u leđa! Gledao sam, ne mogu ja da plačem i kmečim, a oni da se bore! Svakom bih na svetu poželeo da ima takve prijatelje i kumove, bez njih sigurno nikada ne bih uspeo da se izlečim! Druga operacija je bila baš teška, šest-sedam sati je trajala, 20 kopči sam imao na stomaku... Uvek sam bio pozitivan, smejao sam se, bilo je malo i crnog humora, ali verovao sam u pobedu protiv te bolesti. Što kaže jedan moj drugar, kako došlo, tako i otišlo. Sad ljudi kad me vide, niko ne bi ni rekao kroz šta sam prošao. Imam dva sina posle svega, jedan ima dve i po godine, drugi šest meseci, doktoru su krenule suze na oči kada je čuo da mi je supruga trudna.

- Zahvalio bih se i doktoru Duletu i doktorki Sunčici, kao i celom medicinskom osoblju koje mi je pomoglo u teškim danima! Dosta ljudi me sada pita za savet i kontaktira sa mnom, tu sam svima da pomognem. Neki kažu: "E čuo sam baba neka u Mladenovcu ima neke trave", ja im kažem: "Ljudi, ne trava, nego glava!" Džabe tebi trava ako je glava u problemu i ako psihički nisi spreman za to! Teško je, ali moraš da nađeš pozitivu i izvučeš najviše iz svega.

- Kako u fudbalu, tako i u životu, moraš da se nosiš sa problemima. Ako je glava jaka, sve će biti lakše! I svaki problem se rešava. Uživaj u svakom trenutku i svakom danu, ne možeš da predvidiš šta će ti se sve desiti u životu. Moraš da budeš pozitivan, da razmišljaš pozitivno. I da nikad ne odustaješ, da se boriš, sanjaš snove! Da radiš pošteno i sigurno će se vratiti - zaključio je Kanjevac.

 BONUS VIDEO: