DEO STADIONA ILI TRIBINA DA PONESE IME PO VLADIMIRU CVETKOVIĆU! Nenad Lalatović se oglasio posle smrti legendarnog Cveleta: Imao je poruku za čelnike Zvezde!

Smrt Vladimira Cvetkovića, nekadašnjeg generalnog sekretara FK Crvena zvezda i vrhunskog košarkaškog reprezentativca, potresla je sve poklonike sporta u zemlji, a i šire.

Kućni prijatelj porodice Lalatović  

- Potresla me je vest o Cveletovoj smrti! Vladimir Cvetković bio je kućni prijatelj moje porodice. Zvezda je njegovom smrću izgubila velikog čoveka, uz Dragana Džajića, usudio bih se da kažem i najvećeg. Uz njega su svi mogli da uče. I ljudi koji danas vode Zvezdu mogli su da nauče od Cveleta. Bio je ogroman zvezdaš - u dahu je rekao Nenad Lalatović za Kurir.

Prisetio se Nenad Lalatović svojih igračkih dana, kada je on bio mlad fudbaler, a Vladimir Cvetković prvi operativac kluba.

- Obožavao sam ga kao dete. Ne znam koliko puta sam sedeo kod njega u kancelariji, više od 100 puta sigurno. Pričao sam sa njim o mnogim temama, ne samo o fudbalu. Sećam se da mi je kao klincu govorio da mu je želja da zaigram i potpišem za Zvezdu. Ponosan sam što sam rastao uz njega, što je baš on bio pored mene kada sam potpisivao prvi stipendijski i prvi profesionalni ugovor sa Zvezdom, kada sam debitovao i osvojio prvu titulu. Sećam se tih trofeja, zajedno smo ih slavili u Radmilovcu.

Cveletovi saveti za ceo život  

Imao je Nenad Lalatović i jedan predlog za upravu kluba i navijače vezano za lik i delo Vladimira Cvetkovića.

- Žao mi je što je odlučio da poslednjih godina ne dolazi u klub, jer je za njega uvek bilo mesta u Zvezdi. Bilo bi lepo da deo tribine, ili stadiona nosi njegovo ime. Siguran sam da će to ljudi iz kluba i uraditi. Makar loža, po mogućstvu cela zapadna ili istočna tribina da ponesu njegovo ime. Zašto? Zato što je Zvezda sa Cveletom bila prvak Evrope i sveta. Mnogo je radosti doneo svima nama. Bio je jedan veliki i iskreni zvezdaš.

Dok je bio dete Nenad Lalatović veći deo dana boravio je na stadionu. 

- Nikada neću zaboraviti reči koje mi je izgovorio Cvele, a bio sam dečak, mislim da sam imao 10 godina, ili možda koju godinu više. Tada mi je kazao - "Talenat je 30 odsto, a 70 procenata rad. Upamti to." I upamtio sam, trenirao sam kao lud! Po ceo dan sam bio na Marakani, imao dva treninga, ujutro i uveče, onda malo škola, pa trening atletike i na kraju, uveče mali fudbal u odbojkaškoj sali. I tako od osme do 18. godine. Kada bi me video tako, obavezno bi me pitao da li sam jeo i slao me u restoran u "Avalicu". I takav je bio prema svoj Zvezdinoj deci.

Seda glava, dva metra u njemu, plave oči...  

I upravo taj odnos prema klincima iz Zvezdine škole izdvajao je velikog Cveleta.

- Voleo je Zvezdinu decu, onako iskreno, očinski. Znao je da nam posveti pažnju, udeli savet, bio je neverovatno rečit i inteligentan. Uvek je imao neku životnu pouku za nas decu. Sećam se, nekada kada nam je kasnila plata, a mi mladi, nestrpljivi, sve bismo odmah i sad. Odem kod njega u kancelariju, najavim se, budem ljut i tako uđem u kabinet. A, on smiren, nasmejan... Seda glava, dva metra u njemu, plave oči... Kad te pogleda, smrzneš se! Ne znaš ni zašto si doš`o, ni gde si poš`o. Ne znaš ni što si došao kod njega, šta si hteo da mu kažeš...

- Ma, bio je toliko moćan, da kad poletiš, on te lako rečima spusti na zemlju. I nikada nije vikao, niti urlao. Sve probleme je rešavao mirnim tonom, rečima... Takav se više nikada neće roditi. Niti će takav više ikada voditi Crvenu zvezdu. Ne znam, da li su mladi danas svesni njegove veličine. Doveo je Zvezdu te 1991. do toga da postane prvak Evrope, u onakvom svetu.