SUROVA ISTINA I BRUTALNA LEKCIJA EVROPI! Traži se više reprezentacija na Mundijalu, a doživi se - FIJASKO! Česi i Turci se OBRUKALI, ali nisu jedini...
Godinama slušamo istu pesmu sa Starog kontinenta. Evropski fudbalski moćnici, mediji i navijači redovno podižu glas protiv proširenja Svetskog prvenstva na 48 reprezentacija, tvrdeći da se time "razvodnjava kvalitet" i da Evropa zaslužuje mnogo više od svojih 16 garantovanih mesta. Međutim, trenutna dešavanja na terenima širom Amerike, Meksika i Kanade pokazuju nešto sasvim drugo. Surova realnost je lupila šamar evropskom elitizmu.
Dok se u Evropi i dalje vodi debata o tome da li su "manje" fudbalske nacije dostojne najveće pozornice, te iste evro-perjanice doživljavaju ozbiljne brodolome tamo gde je najvažnije - na terenu.
Kada se "suvi kvalitet" raspadne u grupi
Najbolji dokaz da broj mesta za Evropu uopšte nije premali jesu rane eliminacije i grčevita borba za golu kožu reprezentacija od kojih se očekivalo da prošetaju kroz uvodnu fazu.
Češka i Turska
Ekipe koje su najavljivane kao ozbiljne nagazne mine - Češka i Turska, pakuju kofere pre nego što je turnir pošteno i počeo.
Doživele su klasičan fijasko na tlu Severne Amerike i pokazale da su majstori velikih očekivanja, a još većih razočaranja.
Škotska (i pakao kalkulacija)
Škoti su završili takmičenje u grupi sa samo tri boda i sada su na samom pragu eliminacije.
Nalaze se u apsolutnoj agoniji na tabeli trećeplasiranih selekcija i u nikad dramatičnijem raspletu čekaju ishode preostalih grupa u kojima su teški evropski kalibri - Švedska, Hrvatska i Belgija. Ruku na srce, Šveđani, Hrvati i Belgijanci mogu da se
Umesto da Evropljani rutinski gaze, svedoci smo situacije gde im sudbina zavisi od digitrona, gol-razlike i tuđih rezultata.
Mit o evropskoj nedodirljivosti je srušen
Dugo je vladao narativ da bi "bilo koji prosečan evropski tim lagano prošao grupu na Mundijalu". Afričke, azijske i latinoameričke selekcije su godinama potcenjivane, tretirane kao egzotika koja služi za popravljanje gol-razlike.
Međutim, globalni fudbal se promenio. Taktička pismenost, fizička pripremljenost i čist fanatizam selekcija iz ostatka sveta potpuno su neutralisali prepotentnost Evropljana. Dok se u UEFA zoni i dalje živi na lovorikama stare slave, ostatak planete radi, napreduje i - pobeđuje.
Ako ekipe poput Češke i Turske ispadaju odmah, a selekcije poput Škotske, Švedske, Hrvatske i Belgije moraju da strepe i grčevito kalkulišu bodove među trećeplasiranima za prolaz u osminu finala, na osnovu čega Evropa traži više mesta na prvenstvu?
Lekcija iz poniznosti
Proširenje Mundijala na 48 ekipa nije uništilo fudbal - ono je samo ogolilo istinu. Evropa ima vrhunski krem (top 5-6 reprezentacija koje su uvek u vrhu), ali njen "srednji stalež" više nema nikakvo pravo da sa visine gleda na ostatak planete.
Umesto kukanja na FIFA i format takmičenja, evropskim savezima bi bilo pametnije da analiziraju kako su im selekcije postale tako ranjive i predvidive. Jer, Mundijal je svetsko, a ne evropsko prvenstvo. A svet je na američkom tlu upravo dokazao da više nikoga ne čeka.
BONUS VIDEO: