MRŽNJA JE BLAGA REČ! Kako je Gvozdena lejdi naredila smrt 323 argentinska vojnika? Maradona i Božja ruka bili su osveta: Argentina - Engleska je više od igre

Ljubitelji fudbala verovatno s pravom očekuju da Španija i Francuska u utorak u Dalasu prirede spektakularno polufinale na Svetskom prvenstvu.

Već ranije je do izražaja došao komplikovan odnos dve fudbalske sile. Naime, engleskim sudijama Majku Oliveru i Entoniju Tejloru, iako su na ili pri vrhu najboljih na svetu, strogo je zabranjeno da sude utakmice Argentine. Iz tog razloga nisu delili pravdu na utakmicama Argentine tokom ovog Mundijala, a automatski su ispali i iz konkurencije da sude finale, jer će tamo ili Gaučosi ili njihova zemlja.

Rat za Fokland / Malvine

Kao razlog ovakve odluke FIFA navodi se rat koji su ove dve zemlje vodile 1982. godine oko Foklandskih, odnosno Malvinskih, ostrva. Englezi iz zovu Fokland, a Argentinci Malvini, i obe zemlje smatraju da ona pripadaju njima. Ostrva trenutno pripadaju Engleskoj, dok ih Argentinci smatraju "otetim".

Ostrva su arhipelag u južnom delu Atlantskog okeana, oko 483 kilometara od Argentine, ali je samoupravna prekomorska teritorija Velike Britanije. Sastoji se od dva glavna ostrva i oko 200 manjih ostrva.

Rat je zapravo počeo vojnim pučem u Argentini godinu dana ranije. Na vlast je došao general Leopoldo Galtijeri, koji odmah počinje planove za osvajanje ostrva. Prvi meci su ispaljeni 19. marta, ali se kao početak rata uzima datum 2. april, kada su se argentinske snage iskrcale i osvojile Foklande. Već narednog dana "Čelična lejdi", premijerka Margaret Tačer naređuje vojni odgovor. Britanski vojni brodovi isplovljavaju iz Portsmuta i to se beleži kao prvo aktivno učešće pomorskih snaga posle Drugog svetskog rata.

Rat je trajao dva i po meseca, a poslednje argentinske snage predaju se 14. juna.

Argentinci posebno pamte 2. maj kada je „Gvozdena lejdi" naredila torpedovanje argentinske pomorske krstarice General Belgrano, što je rezultiralo smrću 323 člana posade.

Invazija je odnela živote 255 britanskih vojnika, tri ostrvljana i 649 argentinskih vojnika.

Maradona i Božija ruka kao osveta

Argentinci su na osvetu čekali četiri godine. A ona nije došla vojnim ili diplomatskim putem, već fudbalskim.

Tog 22. juna 1986. godine na tribina stadiona Asteka u Meksiko Sitiju je bilo prisutno 114.580 navijača kako bi videli četvrtfinalni meč između Argentine i Engleske. Bilo je to više od igre.

"El Pibe", odnosno Dijego Maradona, obećao je svom narodu sportsku satisfakciju za poraz u ratu. 

Maradona je kasnije u autobiografiji priznao šta mu je tada prolazilo kroz glavu:

"Iako smo pre utakmice govorili da fudbal nema veze sa ratom na Malvinima, znali smo da su tamo ubili mnogo naših momaka. Ovo je bila naša osveta. Izgledalo je kao da smo pobedili čitavu naciju, a ne samo tim".

Obećano - ispunjeno. Maradona je postigao dva gola, a oba su na svoj način ušla u istoriju svetskog fudbala.

"Božja ruka" desila se u 51. minutu meča. Maradona je nadskočio golmana Pitera Šiltona i udario loptu pesnicom, postigavši gol za vođstvo. Sudija nije video igranje rukom, pa je priznao gol, a Maradona je kasnije izjavio da je to bila "božja pravda".

"Gol veka" se desio samo četiri minuta kasnije. Maradona je primio loptu na oko 60 metara od gola Engleske, a onda je predriblao čak petoricu protivničkih igrača - Bredslija, Rida, Fenvika i dva puta Bačera, a onda je pored Šiltona ubacio loptu u mrežu.

Pesma Argentinaca koja govori sve

Igrali su Engleska i Argentina međusobne utakmice na Svetskim prvenstvima i pre i posle Meksika 1986. godine.

Engleska je 1962. u Čileu slavila sa 3:1 u grupi. Četiri godine kasnije, kada je Engleska bila domaćin i kada je jedini put postala šampion sveta, igrali su u četvrtfinalu, a rezultat je glasio 1:0. Argentina je posle ove utakmice insistirala da je opljačkana, da je gol Džefa Hersta bio iz čistog ofsajda, a da je njihov kapiten Ratin nepravedno isključen u 33. minutu. Utakmica je desetak minuta bila čak u prekidu jer Argentinci nisu želeli da nastave meč. Selektor Engleske Alf Remzi nazvao je Argentince "životinjama" i zabranio svojim igračima da razmene dresove.

Veruje se da je ova utakmica inicirala uvođenje crvenih i žutih kartona, koji su prvi put korišćeni na Svetskom prvenstvu u Meksiku 1970. godine.

Argentina je 1998. godine pobedila Englesku na penale u osmini finala. Utakmica je završena rezultatom 2:2, a ostaće upamćena i po crvenom kartonu koji je dobio Dejvid Bekam zbog udaranja Dijega Simeonea.

Poslednji put igrali su na Mundijalu 2002. godine u Japanu. Englezi su dobili sa 1:0, a Bekam se iskupio za prethodni meč pošto je postigao jedini pogodak. I to iz penala.

I da se vratimo na onaj duel iz 1986. godine. Koliko on znači Argentincima govori i podatak da se na Mundijalu u Americi 40 godina kasnije peva pesma "Za Malvine, za Dijega, za Lea Mesija".

 BONUS VIDEO: