KAKO JE DOŠLO DO POTPUNOG RASPADA KK PARTIZAN?! Stavili su sve na crno, a kuglica je stala na crveno! Ko je mogao da sastavi Parkera, Tajrika, Brauna...?
Put do pakla popločan je dobrim namerama, pa tako niko ko se nešto pitao u košarkaškom klubu Partizan nije želeo da ova sezona izgleda i završi se ovako košmarno.
Uzimajući u obzir ambicije i uloženi novac - reč je o najgoroj takmičarskoj godini kluba iz Humske. Scenario kakav prošlog leta čak ni najveći pesimisti i oni zluradi navijači iz suprotnih tabora ne bi uspeli da smisle.
Podsetimo se izjave predsednika Ostoje Mijailovića s kraja septembra prošle godine:
- Imamo tri cilja za narednu sezonu. S obzirom na to da je budžet povećan za 35% za plate igrača, ciljevi za stručni štab su da budemo u top šest u Evroligi, da osvojimo ABA ligu, da se disciplina igrača u klubu podigne na najviši nivo.
Umesto toga, crno-beli suočili su se sa 15. mestom u Evroligi, praktično ispadanjem iz konkurencije za plej-of još u novembru, disciplina igrača bila je kriminalna, a na kraju tim čija vrednost je oko 13 miliona evra nije osvojio niti jedan jedini trofej.
Klub je napustio najtrofejniji trener Evrope Željko Obradović, a s njim i sportski direktor Zoran Savić. Navijačima je tada pukao film - vređali su svoje igrače i upravu. Najmučnije scene u istoriji crno-belih. Predsednik je odlučio da se ne pojavljuje na utakmicama u Beogradskoj areni, svlačionica se potpuno raspala, do te mere da je tražen bilo kakav izlaz za najskupljeg igrača u istoriji Džabarija Parkera, i to po cenu užasnog finansijskog aranžmana za Partizan. Praktično je oteran i Tajrik Džouns, glavni inicijator užasne atmosfere u ekipi.
Požar je gašen angažovanjem legendarnog Žarka Paspalja umesto Zorana Savića, Đoana Penjaroje umesto Željka Obradovića i doselekcijom po principu "daj šta daš". Dovedeni su centri Bruno Fernando i Tonje Džekiri, kao i plej Nik Kalates - svima je bilo jasno da niko od njih nije garant da bilo kakvo "vađenje", ali na tržištu praktično i nije bilo dostupnih boljih igrača.
Ekipa je, ispostavilo se, previše zavisila od Karlika Džounsa - njegova povreda prouzrokovala je lančanu reakciju. Niko ni približno nije mogao da ga zameni, krenuli su loši rezultati, a na sve se nadovezao sramotan odnos Džabarija Parkera prema profesionalnim obavezama. Čovek je ličio na rekreativca, doduše najbolje plaćenog košarkaškog rekreativca na planeti.
Tu dolazimo do ključnog problema - isplivale su sujete i zapravo je postalo jasno da pojedinci, čije košarkaške sposobnosti nisu sporne, imaju veoma loš karakter. Partizan je na neki način uspeo da sastavi takve glave da je bilo samo pitanje vremena kada će tempirana bomba da eksplodira. Ko kod da je u jedan košarkaški tim ubacio Parkera, Tajrika Džounsa, Brauna i Vošingtona, napravio je grešku epskih razmera.
- Može da se pogreši kakav je ko košarkaš, ali ne sme da se pogreši kakav je ko čovek - govorio je legendarni Duško Vujošević.
Sportski sektor Partizana nije pogrešio samo u slučaju Džabarija, a nije da nisu mogli da se raspitaju šta njegovo dovođenje može da prouzrokuje. Ili su znali i prihvatili rizik. Stavili su sve na crno, a kuglica je stala na crveno.
· Reaguj