"LEKARI SU BILI U NEVERICI ŠTA SE DESILO SA NIKOLOM PEKOVIĆEM" Medicina tako nešto ekstremno - ne pamti: Dobio je hitno naređenje
U istoriji moderne košarke malo je igrača koji su svojom pojavom, konstitucijom i sirovom snagom uspeli da promene zakone fizike na terenu onako kako je to učinio Nikola Peković.
Popularni „Pekmen“ nije bio običan centar, on je bio hodajuća tvrđava, ronioc u dubinama reketa i čovek čije je telo decenijama zbunjivalo lekare, trenere i protivničke igrače.
Njegova priča nije klasična sportska biografija o dečaku koji je odmalena sanjao narandžastu loptu – njegova priča je pre svega medicinski fenomen koji je, igrom sudbine, završio pod obručima.
Šokantni rast
Sve je počelo u Crnoj Gori, gde je mladi Nikola odrastao bez ikakvog interesovanja za košarku. Njegova strast bili su priroda i ribolov, a sport ga je zanimao isključivo na televiziji. Međutim, priroda je imala drugačiji plan. Pred sam polazak u srednju školu, Pekovićevo telo je prošlo kroz proces koji se u medicini retko viđa u tako ekstremnom obliku. Za samo tri meseca, tokom jednog leta, Nikola je izrastao neverovatnih 12 centimetara!
Tako nagli skok u visini bio je ogroman šok za organizam. Mišići, tetive i zglobovi nisu mogli da isprate rapidan rast kostiju, zbog čega su ga zabrinuti roditelji odmah odveli kod lekara na detaljne preglede i analize.
Medicinski stručnjaci su nakon testova konstatovali da je dečak potpuno zdrav, ali su izdali strogo upozorenje i medicinski zahtev: Nikola pod hitno mora da počne da trenira neki sport kako bi razvio mišićnu masu koja će držati naglo izduženi skelet.
Želeo je fudbal, ali pošto je u tom trenutku već nosio patike broj 47, treneri su ga odmah preusmerili na košarku. To je bio trenutak kada je stvoren košarkaški monstrum.
Prirodna anomalija
Kada je stigao u beogradski Partizan kod čuvenog trenera Duška Vujoševića, Peković je već bio fizička sila. Ono što je fasciniralo lekarske timove u Beogradu, a kasnije i u Atini i Minesoti, bila je njegova prirodna gustina kostiju i urođena masa.
Dok su drugi igrači provodili sate i sate dižući ekstremne težine u teretani kako bi dobili na masi, Peković je genetski bio građen kao od stene.
Njegovi saigrači su često isticali da Nikola uopšte nije morao da forsira bodi-bilding – njegova snaga je bila čista genetika, dar prirode koji se graničio sa anomalijom. Kada bi se Peković postavio u reketu, bilo ga je nemoguće pomeriti.
Postao je medicinski fenomen po tome koliko je njegovo telo bilo otporno na kontakt; udarci koje je primao i delio slomili bi prosečnog sportistu, ali on ih nije ni osećao.
Najjači ikada u NBA
Kada je prešao u NBA ligu, u ekipu Minesota Timbervulvsa, Amerikanci su mislili da su videli sve. Tamošnji fitnes fanatici i nutricionisti proglasili su ga „najstrašnijim čovekom lige“. Koliko je bio dominantan najbolje ilustruje izjava jednog od fizički najdominantnijih NBA centara modernog doba, Andrea Dramonda. Dramond, koji je i sam građen kao gladijator, javno je priznao kakav je teror proživljavao protiv Pekmena:
„Nikola Peković je ubedljivo, ali ubedljivo najjači čovek protiv koga sam ikada igrao u svom životu! On je bukvalno razlog zašto sam počeo da provodim duplo više vremena u teretani i da dižem sumanute težine. Mrzeo sam da igram protiv njega. Sećam se našeg duela, on me je jednom rukom odgurnuo tako lako, da sam se u sekundi osetio kao uplašeno dete na terenu. Neverovatno je snažan, kao da udarate u zid od čistog betona.“
Nije Dramond bio jedini. Nikola Vučević, Zak Lavin i mnogi drugi svedočili su da je Peković bio jedini igrač u NBA ligi koga niko, nikada, nije smeo da provocira niti da uđe sa njim u fizički sukob. Njegova pojava na terenu izazivala je iskonski strah.
Tragična strana fenomena
Nažalost, ono što ga je učinilo fenomenom na kraju je uzelo svoj danak. Kombinacija ekstremne visine od 211 centimetara i mase koja je u pojedinim momentima prelazila 140 kilograma čistih mišića i kostiju stvorila je preveliko opterećenje.
Prilikom svakog skoka, sprinta i kontakta, zglobovi i tetive su trpeli pritisak koji ljudsko telo dugoročno ne može da izdrži.
Medicinski tim Minesote pokušavao je raznim terapijama da olakša pritisak na njegova stopala i hronično upaljene Ahilove tetive, ali genetika je bila neumoljiva. Njegova sopstvena, monstruozna masa postala je njegov najveći neprijatelj.
Zbog strašnih bolova i nemogućnosti da stopala izdrže težinu takvog tela na parketu, Peković je bio primoran da završi svoju profesionalnu karijeru u 32. godini, na vrhuncu moći, ostavivši iza sebe mit o najjačem košarkašu koji je ikada kročio na NBA terene.
KK