SVE GORI U ABA LIGI - EVROLIGA ULAZI U EPICENTAR HAOSA! Sudije ne popuštaju, iznet na sto novi predlog - na koliko STOTINA EVRA će se naći?!
- ABA liga je upala u ozbiljan spor sa 63 sudije zbog honorara i uslova rada, pa je početak sezone doveden u pitanje.
- Evroliga se uključila preko Ćusa Buena i ponudila da posreduje, uz predlog od 750 evra po utakmici kao mogući kompromis.
Umesto košarke - haos! Veliki skandal trese ABA ligu pre nego što je sezona praktično i počela! Sudijski rat eskalirao je do te mere da je Evroliga morala da se umeša i ponudi konkretno rešenje.
Ono što je u početku delovalo kao klasičan spor oko sudijskih honorara preraslo je u ozbiljnu krizu koja je već ostavila posledice na početak nove sezone. Prvo kolo nije odigrano prema planu, sudije koje su prethodnih sezona bile standardni deo takmičenja ostale su pri svojim zahtevima, dok je pokušaj da se pronađu nove sudije dodatno zakomplikovao situaciju.
U trenutku kada je postalo jasno da problem više ne može da se rešava iza zatvorenih vrata, u celu priču uključila se i Evroliga.
Kako saznajemo, na sastanku održanom putem video-konferencije izvršni direktor Evrolige Ćus Bueno jasno je stavio do znanja da najjače evropsko klupsko takmičenje želi da pomogne ABA ligi da pronađe dugoročno i održivo rešenje. Njegova poruka bila je da regionalno takmičenje mora da zadrži standard potreban za ozbiljnu profesionalnu ligu i da eventualno kratkoročno rešenje, kojim bi se samo omogućilo odigravanje utakmica, ne bi smelo da bude zamena za sistemsko rešavanje problema.
Novac bio okidač
U centru čitavog spora nalaze se sudije, odnosno njihovi zahtevi za poboljšanje finansijskih i drugih uslova pod kojima rade u regionalnom takmičenju.
Grupa od 63 arbitra, koji su prethodnih godina sudili utakmice ABA lige, tražila je značajno poboljšanje uslova. Prema informacijama koje je objavio "Mozzart Sport", prvobitni zahtev bio je 1.200 evra bruto po utakmici, uz mogućnost naknade do 2.000 evra za finalne utakmice, kao i dodatne sezonske bonuse. Pored toga, sudije su tražile i bolje uslove kada je reč o zdravstvenom osiguranju, troškovima puta i drugim izdacima koji prate njihov angažman.
U međuvremenu je predlog ublažen, pa su se na stolu našle i kompromisne varijante. Prema informacijama "Basketball Sphere" i drugim regionalnim izvorima, pominjani su modeli od 700 evra ove sezone i 850 naredne, odnosno 750 evra ove i 800 evra naredne sezone, uz izmene pojedinih drugih uslova, uključujući naknade za obroke i kilometražu.
ABA liga, međutim, nije prihvatila takav model, a konačna ponuda koju je, prema dostupnim informacijama, uputilo rukovodstvo takmičenja iznosila je 700 evra po utakmici. Dogovor dve strane nije postignut i upravo je taj neuspeh u pregovorima doveo do eskalacije koja je na kraju ugrozila i početak sezone.
63 arbitra ostala pri odluci
Grupa od 63 arbitra odlučila je da neće prihvatati utakmice dok se sa ABA ligom ne postigne dogovor, a istovremeno su pozvali i ostale kolege da ne prihvataju angažman u svojstvu zamena.
ABA liga je zbog toga otvorila konkurs za nove sudije. Na konkurs se, prema njenom saopštenju koje je preneo "Mozzart Sport", prijavilo 50 kandidata, nakon čega je predsednik Sudijske komisije Migel Anhel Perez napravio listu od 20 arbitara. Međutim, deo kandidata je u međuvremenu odustao, čime je problem sa obezbeđivanjem sudija postao još ozbiljniji.
U ABA ligi su tvrdili da su neki kandidati dobili poruke sa adrese koja je u svom nazivu sadržala ime ABA lige i da je upravo to uticalo na njihovu odluku da odustanu. Sa druge strane, sudije i njihovi predstavnici insistiraju na tome da problem nije samo finansijske prirode, već da se tiče i odnosa prema arbitrima, njihovog profesionalnog statusa i načina na koji je čitav sistem organizovan.
Sudije žele i svoju uniju
Jedna od važnih tačaka spora jeste i pitanje organizovanja samih sudija.
Arbitri su pripremili dokumentaciju za formiranje svog formalnog udruženja, odnosno unije, čime bi dobili organizovanu strukturu koja bi mogla da bude zvanični sagovornik ABA lige u budućim pregovorima. Prema novim informacijama, sada više nema prepreke da se takvo udruženje formira i da ga ABA liga prizna kao relevantnog sagovornika.
To predstavlja značajnu promenu u odnosu na raniji period, posebno imajući u vidu da je upravo odnos prema sudijama, uz pitanje finansija, postao jedan od glavnih razloga zbog kojih je spor ušao u ovu fazu.
A onda se uključila Evroliga
U trenutku kada je situacija pretila da potpuno izmakne kontroli, uključila se Evroliga, čiji predstavnici očigledno ne žele da problem sa suđenjem ostane isključivo unutrašnja stvar regionalnog takmičenja.
Na sastanku su, prema informacijama "Basketball Sphere", učestvovali predstavnici Partizana, Crvene zvezde, Budućnosti, Cedevite Olimpije i rukovodstva ABA lige, dok je izvršni direktor Evrolige Ćus Bueno izneo konkretan predlog za rešavanje problema.
Bueno je ponudio da se lično uključi kao medijator između sudija i ABA lige, a tokom razgovora pomenuo je i cifru od 750 evra po utakmici kao moguću tačku kompromisa između zahteva arbitara i ponude regionalnog takmičenja.
Time je spor, koji se do tada vodio praktično između dve strane, dobio i trećeg, veoma uticajnog aktera - Evroligu, koja očigledno želi da pomogne u pronalaženju rešenja.
Bueno traži dugoročno rešenje
Poruka Ćusa Buena bila je da ABA liga ne bi trebalo da se zadovolji bilo kakvim privremenim rešenjem samo kako bi utakmice bile odigrane. Ideja je da se sadašnji problem iskoristi za postavljanje sistema koji će funkcionisati i u budućnosti, umesto da se isti spor ponovo pojavi čim se završi jedna sezona.
Evroliga ABA ligu vidi kao partnera i zainteresovana je da regionalno takmičenje ostane stabilno, ozbiljno i kredibilno. To je posebno važno imajući u vidu da veliki broj sudija koji su godinama angažovani u ABA ligi istovremeno sudi i utakmice Evrolige i Evrokupa.
Zbog toga problem sa suđenjem u ABA ligi nije samo pitanje regionalnog takmičenja, već tema koja ima širi značaj za evropsku košarku. Upravo zato Evroliga, prema informacijama sa sastanka, želi da se aktivnije uključi u proces.
Na stolu i resursi Evrolige
Bueno je, prema informacijama sa sastanka, stavio na raspolaganje resurse Evrolige kako bi se unapredio kompletan sistem suđenja u ABA ligi. To podrazumeva mogućnost pomoći kada je reč o tehnologiji, organizaciji i delegiranju sudija, ali i praćenju i razvoju arbitara.
Drugim rečima, ponuda Evrolige nije se svodila samo na posredovanje između dve strane ili eventualno približavanje njihovih finansijskih zahteva. Ideja je da se pomogne i u izgradnji sistema koji bi dugoročno mogao da podigne nivo suđenja u regionalnom takmičenju.
Zvezda nije bila za početak sa novim sudijama
Posebno je zanimljivo što među klubovima koji su glasali za početak takmičenja sa novim, odnosno nižerangiranim sudijama, prema informacijama "Basketball Sphere", nije bila Crvena zvezda.
Za taj predlog glasali su Partizan, Cedevita Olimpija, Budućnost, Cibona, Mornar, SC Derbi i FMP, što pokazuje da ni među klubovima ne postoji jedinstven stav o načinu na koji bi trebalo rešiti aktuelnu situaciju.
Upravo takva podeljenost dodatno komplikuje poziciju ABA lige, koja sada mora da pronađe rešenje koje neće samo omogućiti odigravanje utakmica, već i vratiti poverenje između klubova, sudija i rukovodstva takmičenja.
Novi pravilnik dodatno razbesneo arbitre?
Kao dodatno ulje na vatru pominje se i novi pravilnik ABA lige.
Prema informacijama koje su objavili regionalni mediji, u njemu su se našle i izuzetno visoke kazne za arbitre, koje bi, prema navodima, mogle da dosegnu od 5.000 do 10.000 evra. Ukoliko se ti navodi potvrde u punom obimu, jasno je zbog čega je među sudijama dodatno poraslo nezadovoljstvo.
Zbog svega toga, spor više nije samo pitanje visine honorara. On je prerastao u mnogo širu raspravu o tome ko predstavlja sudije, na koji način se donose odluke, ko snosi odgovornost i kakav sistem ABA liga želi da izgradi u narednom periodu.
Ko će sada suditi?
Posebno osetljiv deo cele priče odnosi se na pitanje ko će suditi utakmice ukoliko 63 arbitra ostanu pri odluci da ne prihvataju angažman.
ABA liga je već krenula u potragu za novim arbitrima kako bi mogla da nastavi takmičenje, ali su se u međuvremenu pojavile i informacije koje bi mogle dodatno da naruše poverenje u takav model.
Naime, prema informacijama koje su se pojavile u pojedinim medijima, na listi kandidata za zamene našla su se i imena arbitara čija su imena ranije bila pominjana u kontekstu navoda o mogućem učešću u nameštanju utakmica u njihovim zemljama.
Ovo su ozbiljne tvrdnje koje zahtevaju posebnu proveru i ne mogu se tretirati kao utvrđene činjenice bez zvaničnih dokaza ili pravosnažnih odluka.
Ipak, sama činjenica da su se takvi navodi pojavili otvara pitanje kakvu bi reputaciju imalo takmičenje ukoliko bi na njegove utakmice bili delegirani arbitri čiji je integritet predmet ozbiljnih kontroverzi. ABA liga se, sa druge strane, upravo nalazi pred zadatkom da pokaže da može da obezbedi standard suđenja koji odgovara kvalitetu klubova i igrača koji nastupaju u regionalnom takmičenju.
Evroliga bacila loptu u dvorište ABA lige
U ovom trenutku praktično je sve na ABA ligi. Ćus Bueno je jasno stavio do znanja da je spreman da se lično uključi u razgovore, dok je Evroliga ponudila svoje resurse i iskustvo kako bi se došlo do dugoročnog rešenja.
Cifra od 750 evra po utakmici, koju je Bueno pomenuo kao moguću tačku kompromisa, mogla bi da bude jedna od osnova za nastavak pregovora, ali konačna odluka ipak ostaje na stranama koje su direktno uključene u spor.
Ukoliko se ponuda Evrolige prihvati, otvara se prostor za povratak za pregovarački sto i pokušaj da se sa 63 sudije pronađe dogovor koji bi zadovoljio obe strane. Ukoliko do toga ne dođe, ABA liga će morati da nastavi sa modelom novih sudija i da pokaže da taj sistem može da funkcioniše bez arbitara koji su godinama bili okosnica takmičenja.
Najveći ceh mogli bi da plate klubovi i igrači
U celoj priči najviše bi mogli da izgube upravo oni koji sa ovim sporom imaju najmanje veze - klubovi i igrači.
Sezona 2026/27 trebalo je da bude jedna od najkvalitetnijih u istoriji ABA lige, imajući u vidu broj klubova koji nastupaju u evropskim takmičenjima, kvalitet igrača i trenera, ali i sve veći značaj regionalnog takmičenja u evropskoj košarci. Zbog toga bi dodatna odlaganja utakmica i problemi sa organizacijom mogli ozbiljno da zakomplikuju već dovoljno zgusnut raspored.
ABA liga više nema luksuz da ovaj problem gura pod tepih. Evroliga je pokazala da želi da pomogne, sudije su pokazale da su spremne za pregovore, a sada je na rukovodstvu regionalnog takmičenja da odluči kako će iskoristiti pruženu ruku.
Jer ono što je trebalo da bude početak nove sezone regionalne košarke već je preraslo u ozbiljnu krizu, a naredni potez ABA lige mogao bi da odredi ne samo način na koji će biti rešena aktuelna situacija, već i kako će čitav sistem suđenja izgledati u godinama koje dolaze.
