Od kako je poslednjeg vikenda juna u Budimpešti sa košarkašicama Srbije postala prvak Evrope o Marini Maljković, najmlađem selektoru kontinentalnog šampionata, svakodnevno se govori i piše.
U moru tekstova koji svedoče o četvorogodišnjem ciklusu stvaranja šampionskog tima, Maljkovićeva je pristala da ekskluzivno za Kurir sport odgovori na nekoliko desetina sasvim ličnih i nimalo košarkaških pitanja. I ne samo to, čitaocima je poklonila do sada neobjavljeni video snimak, koji je dobila na poklon na dan kada je 2011. godine promovisana u selektora Srbije.
Da imate pravo na samo pet reči, kako bi ste se opisali?
“Zahtevna, duhovita, uporna, emotivna, dosledna”.
Životni moto?
“Ne menjam onaj moj ludački: “Uvek može još, uvek može bolje, uvek može više”.
Omiljeni citat?
“Sve znam i sve umem, samo sebe ne razumem”.
Neostvarena želja?
“Život bez neostvarenih želja je prazan”.
Vaša tajna uspeha?
“Opsesivna količina rada pomešana sa talentom”.
Šta je za Vas sreća?
“Zdravlje”.
Trenutak najveće sreće?
“Nadam se da se još nije desio, još ga čekam”.
A tuge?
“Saznanje da je došlo neko trulo vreme i da ne mogu da promenim ceo svet, ali se ne predajem”.
Kako bi definisali ljubav?
“...i da sve imam, a ljubav nemam, ništa sam”.
Kad smo već kod ljubavi, jeste li ispunjeni i na tom planu?
“Jesam”.
Šta bi trebalo da poseduje osoba koja želi da Vas prati u ljubavi?
“Za početak da l’ je potrebno da prati ili možda čak da povede?"
Da li vam se sviđa nadimak Čelična lejdi?
“Dijamant je ipak tvrđi materijal od čelika i više odgovara mojoj vrednosti i karakteru. Zanimljive su mi priče oko nedostatka mog osmeha posebno za one koji me apsolutno ne znaju i one koji nemaju sposobnost da dopru bar malo do nečije duše”.
Šta ili ko Marini najlakše izvuče osmeh na lice?
“Bratanica Lana.”Šta Vas najčešće izvede iz takta?
“Glupost i zloba”.
Gde pronalazite motivaciju?
“U iskrenoj ljubavi, ma odakle dolazila”. Najdragoceniji savet koji ste dobili u životu?
“Nisam ga dobila ja, već moj otac od pokojnog Profesora Aleksandra Nikolića, (koga sam imala čast da upoznam kada sam počinjala da se bavim trenerskim poslom u mom Ušću), kada je postao prvak Evrope prvi put sa Jugoplastikom: “Sine, zapamti, od sada više nemaš prijatelja”.
Osobine koje najviše cenite kod ljudi?
“Čisto srce bez loših namera. Dobrota me osvaja, tad sam u stanju da se smejem i plačem istovremeno od radosti”.
Da li je i koliko za uspeh u radu sa ljudima, bitno da ste upućeni i u njihov privatni život?
“Da nisam bila upućena u privatne živote i da nisam rešavala sve moguće situacije, zlata ne bi bilo! Ma, ne bi bilo ni odlaska na EP 2013. U svakom slučaju, priznajem i da mi je sad to postalo jako dosadno. Želim biti samo trener, koliko god je to moguće u radu sa ženskim kolektivom”.
Koliko Vam u karijeri pomažu činjenice da ste kao mali hteli da budete novinar ili psiholog?
“Ne mogu ni da zamislim šta bi bilo da sam postala trener bez tog iskustva”.
Da li baš zbog ljubavi prema novinarstvu, danas i ne volite da se eksponirate u javnosti?
“Nikad nisam volela javne nastupe tog tipa, prave emocije bile one lične prirode, prijateljske ili ljubavne, imaju vreme i prostor za one koji su u ravnoteži sa sobom i svojom glavom. To je moje mišljenje. Zahvalna sam Bogu i porodici što mi nikad nije manjkalo pažnje i ljubavi, naprotiv!”
Koji potez medija Vas je obradovao, a koji naljutio?
“Do sada sam u potpunosti zadovoljna saradnjom sa medijima”.
Da li Vam to što ste se u detinjstvu bavili glumom danas pomaže da lakše prepoznate neke životne situacije?
“Samo kad su foliranti u pitanju. Jeftinu “šmiru” pročitam na 100 metara”.
Da se snima film o Vama, glavna uloga pripala bi?
“Nekoj oskarovki ili recimo Tanji Bošković, Branki Katić, Vesni Trivalić...”
Imate li neke rituale?
“Da, ali neću da ih podelim sa vama pa da mi ih ukradete”.
O čemu razmišljate tokom poluvremena, kada u prvih nekoliko minuta stojite sami ispred svlačionice?
“Pravim horoskop. Predviđam šta će se desiti dalje, šta će da uradi druga strana i kako da odgovorimo na to, pritom pažljivo biram šta ću od svih tih misli preneti ekipi sa što manje reči”.
Koji komentar koji je tokom meča došao iz publike Vas je pogodio ili Vam ostao upečatljiv?
“Ne čujem, apsolutno sam skoncentrisana na teren.”
Kako se opuštate nakon trijumfa?
“Ne opuštam se, isto kao i nakon poraza bavim se analizom meča”.
Kako se i kada pojavio stilista?
“Tu je ceo život”.
Mnogi ljubitelji košarke primećuju da dugo ne menjate frizuru, ima li u tome nešto posebno?
“Igram se sa kosom ja dosta često. Mislite na nemirnu suštinu? To da, to ostaje”.
Kada kažemo izlazak pomislite na?
“Reku, dobar restoran, još bolju kafanu ili noćni klub”.
Volite muziku, šta za Vas ona predstavlja?
"To pitajte one koji su svirali za mene ili sa mnom, evo recimo nesvakidašnje Frajle".
Volite i vožnju, da li imate neka zanimljiva iskustva sa saobraćajnom policijom?
"Zanimljiva i poučna da, prijatna ne. Mogli bi malo više da tolerišu vožnju po evropskim standardima (smeh)".
Ljudi oko Vas često kažu da ne znaju šta jedete? Evo prilike da to otkrijemo.
“Treneri jedu kad i gde stignu... Ali, određena pravila postoje. Neka zapamte ljudi salate, riba, sirevi... Ne volim slatkiše”.
Zašto pijete samo belo vino?
“Najviše mi prija, uživam u njemu. Nostalgija za Srbijom vuče i po koju rakiju (šljiva, kajsija)… Ostala žestina ne, kokteli, pivo, to ne volim”.
Šta je osim prijatelja i porodice to što Beograd izdvaja od Splita, Limoža, Barselone, Atine, Pariza, Liona, gradova u kojima ste živeli, pa mu se uvek vraćate?
“Ja sam zaljubljena u Beograd! Ja ga volim! Čitajte Momu Kapora…”
Mesto na kom niste bili, a želeli bi?
“Havaji, kod drugarice Tanje iz Atine i njene divne porodice”.
Da li ste, s obzirom na to da govorite srpski, grčki, španski, francuski i engleski jezik, ikada bili u situaciji da ne možete da se sporazumete?
“Ni znanje svih svetskih jezika ne pomaže da sa određenim ljudima pronađete “zajednički jezik”.
Aktivni ste na Fejsbuku, koliko Vam je, sa obzirom na život kakav imate, to važno?
“Manje nego što mislite...”
Da imate vlast na jedan dan, šta bi promenili u Srbiji?
"Crkva u koju verujem i kojoj pripadam propoveda: ‘Slava Bogu na visini, na Zemlji mir, među ljudima dobra volja”.
