Bivši plejmejker KK Partizan Dominik Džejms moli crno-bele da mu isplate 40.000 dolara, koliko mu duguju već četiri godine, kako bi mogao da pomogne jednoj srpskoj porodici s kojom se zbližio.Džejms sad igra i živi u Kataru, a u opširnoj ispovesti za Kurir kaže da želi da ispuni obećanje koje je dao u to vreme 15-godišnjem navijaču Nikoli Šaliću, kog smatra mlađim bratom.Kao mlađi brat- Posle svake utakmice na domaćem terenu tada 15-godišnji Nikola Šalić čekao me je ispred mog automobila na parkingu Pionira. Mnogo puta se smrzavao oskudno obučen u hladnim zimskim noćima. Pobedili ili izgubili, bez obzira na to koliko sam poena postigao, koliko vremena mi je trebalo da posle meča dođem na parking, Niko je čekao. I uvek me radosno pozdravljao kao da se srećemo prvi put. Tretirao me je kao najvažniju osobu na svetu, kao da sam superheroj, a ja sam se trudio da shvati da sam samo normalan čovek. Nadao sam se da ću mu olakšati, ako mu kažem da smo prijatelji, ali on je postajao sve uzbuđeniji - kaže Dominik i dodaje:
- Živeo sam u istoj zgradi gde i njegova porodica i vozio sam ga kući posle utakmica. Prva stvar koju bi uradio jeste upozorenje da vežem pojas. Nakon toga bi odvrnuo muziku do daske i pokušavao da izgovara reči svake pesme. Ako postoji jedan razlog zbog kojih mi je bilo drago što ne razume engleski jezik jesu pesme koje sam tada slušao a one nisu najbolji način da jedan dečak nauči moj maternji jezik. Niko je uživao u vožnji sa mnom, posebno jer je prva stanica obavezno bio Mekdonalds, gde sam mu dopuštao da naruči šta god je hteo za njega i njegovom mlađeg brata. Sa kesama punim hrane uvek me je grlio i zahvaljivao mi se pre nego što bi otrčao do svog stana pre nego što bi isteklo vreme do kojeg je morao da dođe kući. Obojica smo prihvatili tu rutinu i nadali smo se da se neće završiti. Delili smo mnoge divne trenutke, kao kada me je pratio do klupskog autobusa posle najvažnije pobede nad velikim rivalom Crvenom zvezdom u plej-ofu. U tom trenutku on se zaista osećao kao deo ekipe. Sećam se da mi je jednog jutra frenetično zvonio na vratima jer mi je "pauk" nameravao da odnese auto..Amerikanac je vremenom postao veoma blizak s porodicom Šalić.- Vremenom mi je Nikola postao nešto kao mlađi brat i zbližio sam se sa njegovom porodicom. Znao sam da ne raspolažu sa mnogo novca. Zato sam mu dopustio da mi pomaže, odnosio je đubre ili prao moj auto, a davao sam mu bakšiš. U isto vreme sam pokušavao da ga naučim odgovornosti, da ga uputim koliko je važno edukovati se i raditi. Jedan od najdirljivijih trenutaka desio se kada je njegova majka spremila za mene tradicionalno srpsko jelo. Porcija je bila mala, znao sam da oni ne mogu da priušte da dele hranu drugima, ali sam zbog tog gesta rado prihvatio. Ne treba da pominjem koliko je bilo ukusno, a i moje srce je bilo ispunjeno. Kad sam upitao Nikolu šta mu je najviše ostalo u sećanju, rekao je da je to bio dan kada sam ga odveo u šoping mol da kupi omiljene košarkaške patike. Izgledao je kao dete u prodavnici slatkiša. Izabrao je najnoviji model i nosio ih je svakog dana, bez obzira na žestoku zimu. Kaže da ih i dalje nosi, mada se nadam da to nije tako.Dominik je, priznaje, bio razočaran činjenicom da Partizan ne želi da produži ugovor s njim jer je zavoleo i grad i klub.
- Došao je trenutak da se oprostim s Nikom i njegovom porodicom. Pre nego što smo se rastali upitao me je najteže pitanje koje sam čuo u životu. Ne zato što nisam znao odgovor, već zato što bi taj odgovor uništio najvažniju stvar koju je ovaj dečak posedovao - njegov prebogati duh. Sa suzama u očima pitao me je da li bi mogao da pođe sa mnom i živi u SAD. Pokušao sam, najbolje što sam umeo, da izbegnem odgovor obećanjem da ću mu i dalje pomagati koliko budem mogao. Ostavio sam njemu i bratu nekoliko torbi moje odeće i nešto novca koji sam uštedeo. Prošle su četiri godine od kada sam poslednji put video Nikolu, koji sada ima 19. Uzbuđeni klinac je postao momak sa kojim sam ostao u kontaktu. Tražio je da bude prijatelj na Fejsbuku sa skporo svim članovima moje familije. Nije se ustručavao da pošalje poruku bilo kome od njih, ako nije uspevao da dobije mene. Svima nam je postao zajednički prijatelj iz Srbije. Ipak. najviše uživa u razgovorima putem Skajpa, a iako još nije dobar u engleskom, uz pomoć njegovih prijatelja smo se razumeli. Moj život se u međuvremenu drastično promenio. Srećno sam oženjen sa Anđelom i mi živimo u Kataru sa ćerkicom Džinsi. Iako su nas životni putevi udaljili, dve stvari su ostale iste - za Niku sam i dalje superheroj, a još želim da pomognem njegovoj porodici. Tako je moja veza sa jednom srpskom porodicom ojačala, a sa drugom se raspala..Nije hteo da tuži klubMeđutim, Džejmsu je Partizan ostao dužan 40.000 dolara. Nikad nije pomišljao da tuži klub, njegov agent je nekoliko puta kontaktirao sa crno-belima, ali je sve ostalo na praznoj priči.
- Naime, koliko god sam zahvalan Partizanu, klub mi i dalje duguje 40.000 dolara. Zbog velikog poštovanja koje imam prema Partizanu, nisam želeo da klub tužim sudu FIBA. Posle mnogo imejlova i telefonskih poziva od strane mog agenta, iz kluba su stizala obećanja da ću biti isplaćen, ali se to nikada nije dogodilo. Ipak, i dalje me muči želja da pomognem Nikoli i njegovoj porodici jer imam saznanja da se kod njih ništa nije promenilo. Štaviše, stuacija je gora. Kada sam ih putao šta bi uradili sa 10.000 dolara koje nameravam da im dam, odgovorili su da bi deo potrošli za sređivanje Nikolinih problema sa zubima, nešto bi otišlo za sređivanje stana, a ostatak bi sačuvali.
Džejms je u Partizan stigao pre četiri godine i to opisao kao najbolju stvar u svojoj karijeri, kao ispunjenje sna.
- Pre četiri godine desila se najbolja stvar u mojoj košarkaškoj karijeri. Potpisao sam ugovor sa Partizanom, jednim od najrespektibilnijih klubova u Evropi, ne samo u košarci. Kao igrač iz SAD oduvek sam sanjao da igram u NBA, rame uz rame sa najvećim zvezdama. Ali put me sa koledža usmerio ka Evropi i uskoro sam postao upoznat sa mnogim bogatim košarkaškim tradicijama koje postoje i izvan moje zemlje. U stvari, moje upoznavanje sa nekom od najfinijih liga desilo se na početku evropske karijere kada sam zaigrao za turski Mersin. Tada sam na televiziji gledao prenos fantastične pobede Partizana nad Makabijem u Evroligi. Način na koji su navijači crno-belih slavili bivšeg plejmejkera Mersina Boa Mekejleba, probudio je u meni novi san. Tri godine kasnije san je postao java. Postao sam član Partizana.
Iskustvo koje nikada neće zaboraviti vezano je za atmosferu koju su pravili "Grobari".
- Sećam se svega, kao da je bilo juče. To košarkaško iskustvo se ne zaboravlja. Igrati u Pioniru pred pred najodanijom publikom koja postoji, igrati pored legendarnih Petra Božića, i Dušana Kecmana sa trenerom Vladom Jovanovićem... A ekipa je bila puna talenata, budućih zvezda, poput Bogdana Bogdanovića, Davisa Bertansa, Miroslava Raduljice, Milana Mačvana... Na mnogim utakmicama pored terena je sedeo i legendarni trener Duško Vujošević, Partizanova ikona. Atmosfera je bila fantastična. Te sezone u Partizanovu trofejnu sobu doneli smo još dva pehara - u Kupu Radivoja Koraća i nacionalnom prvenstvu. Zaista je bila čast nositi crno-beli dres. U danima kada je trebalo da se vratim u SAD, bio sam pun nade da ću produžiti ugovor sa klubom. Nažalost, to se nije dogodilo.
OdgovorPARTIZAN: ZAJEDNO ĆEMO REŠITI PROBLEMKK Partizan NIS će kontaktirati sa svojim bivšim igračem i dogovoriti se s njim o načinima rešenja problema, rečeno je Kuriru u Humskoj.- Videćemo kako zajedno da prevaziđemo trenutnu situaciju. Opšte je poznato da Partizan ima dugovanja prema bivšim igračima i trenerima, i mi od tih dugovanja ne bežimo. Potrudićemo se da u što kraćem roku, a u skladu sa svojim mogućnostima, uredno regulišemo obaveze koje imamo prema Džejmsu - naglasili su u klubu.
Radile i društvene mrežeTVITOVAO PEKOVIĆU I DIVCUDominik Džejms je čak preko društvenih pokušavao da dođe do Nikole Pekovića i Vlada Divca, ali to nije urodilo plodom.- Nadajući se čudu, poslao sam poruku na Tviteru Divcu i Pekoviću, objašnjavajući im da želim da uputim više od 10.000 dolara srpskoj porodici ako mi Partizan isplati novac. Odgovor nisam dobio. Nije stvar u meni, niti u novcu. Reč je o obećanju koje sam dao, reč je o dečaku iz Srbije čiji san može biti ispunjen ako Partizan ispuni ono što mi duguje.
