Pred vama je priča o pleju, koji je iamo trnovit put do jednog od najboljih organizatora igre u Evropi, a iz koje ćete videti da momku koji obožava gitaru i odlično igra šah, košarka nije bila prvi izbor.
Fudbalska karijera potrajala je sve dok ga jednog dana sa mesta centarfora nisu prebacili u odbranu, što ga je naljutilo, toliko da je odlučio da napusti fudbal i posveti se samo košarci.Košarku je počeo da trenira u Beopetrolu iz Niša, koji je bio filijala beogradskog Beopetrola. Po priznanju samog Jovića, dva trenera odigrala su važnne uloge u njegovoj karijeri, Saša Perić, a od 2001 godine i Milan Josić.Iz Beopetrola prelazi u Ergonom 2005. i kao kadet predvodio je tim do prvog mesta u Kadetskoj ligi Srbije. Nakon kadetskog prvenstva je dobio poziv da pređe u FMP ali se Stefanu nije svidelo da napušta rodni grad pa je iz Ergonoma otišao u Zdravlje jer je Leskovac bio mnogo bliži Nišu. Tamo je ostao godinu dana, ali nije se najbolje snašao, pa se nakon godinu dana vratio u Niš.
Karijeru je nastavio, bolje rečeno počeo da gradi, u KK Niš. Pomogao je da klub uđe u Drugu ligu, te sezone je bio proglašen za MVP prvenstva. Partije koje je pružio preporučile su ga da pređe u Slogu iz Kraljeva, u kojoj ga je prve sezone trenirao Bojan Kusmuk koji će kasnije odigrati jednu od ključnih uloga u Jovićevoj karijeri.
U Slogi je odigrao dve sezone, a Kusmuk ga je preporučio svom kolegi Miroslavu-Muti Nikoliću, koji je u to vreme bio trener Radničkog iz Kragujevca. Nikolić je hteo odmah da dovede mladog Stefana, ali je Sloga „zacepila“ obeštećenje tako da se u Kragujevcu našao u julu 2012, tek po isteku dvogodišnjeg ugovora.
Prvu zvaničnu utakmicu za Radnički imao je u 1. kolu Jadranske lige protiv Olimpije, a prva 4 poena upisao je u sledećem kolu na gostovanju u Zagrebu, protiv Cedevite.
Nikolić mu je ubrzo dao kapitensku traku, ali nakon samo par meseci uprava Radničkog će mu je oduzeti jer Stefan je posle pobede Zvezde u derbiju nad Partizanom na društvenim mrežama proslavljao pobedu kluba za koji od malih nogu navija, što se upravi kluba, a ni navijačima Radničkog, nije dopalo. Jovića to nije obeshrabrilo, nastavio da marljivo trenira i čeka svoju šansu, mada su ga te prve sezone povrede omele da pokaže sve što zna i može.U drugoj sezoni u Radničkom dobio je zapaženiju ulogu, a jedna utakmica u Evrokupu drastično će promeniti njegovu karijeru. Radnički je u Kragujevcu dočekao Albu iz Berlina, a utakmicu je gledao i tada novi selektor reprezentacije Srbije Aleksandar Đorđević. Došao je da uživo pogleda potencijalne reprezentatvce Nikolu Kalinića i Stefana Birčevića, a video je još jednog Stefana – Jovića. Nepogrešivim trenerskim instikntom prepoznao je u njemu igrača koji zaslužuje šansu i u reprezentaciji. Stefan je na toj utakmici odlično čuvao najboljeg igrača Albe Dejvida Logana, pa je Sale Đorđević, uz organizacione sposobnosti Stefana Jovića, video i njegove odbrambene mogućnosti. Našao se, na iznenđenje mnogih, na širem spisku kandidata za reprezentaciju, ali malo ko je verovao da će se izboriti za mesto među 12 putnika na Mundijal u Španiji. Međutim, desilo se upravo to.Na Svetskom prvenstvu Nikola Kalinić i Stefan Jović su zajedno sa ostalim reprezentativcima osvojili drugo mesto i srebrne medalje. Logično, usledio poziv Nebojše Čovića, i Stefan Jović 24. septembra 2014. ispunjava dečački san – postaje košarkaš Crvene zvezde.Debi u „crveno-belom“ dresu imao je u 1. kolu ABA lige kada je Crvena zvezda u hali „Aleksandar Nikolić“ dočekala Levski iz Sofije. Na toj utakmici je Jović postigao 4 poena. U prvoj sezoni u dresu Crvene zvezde igrao je na pleju zajedno sa iskusnim Markusom Vilijamsom, što mu je mnogo značilo jer je pored njega i trenera Dejana Radonjića mogao više danapreduje. Te sezone osvaja sa Zvezdom triplu krunu – Jadransku ligu, Kup Radivoja Koraća u svom rodnom Nišu, i domaće prvenstvo.
Sledeće sezone Jović je prosto eksplodirao kao organizator igre, njegove asistencije i odbrana postali su nerešiva enigma za protivnike, a umeo je i da pogodi kad je trebalo. Tandem Jović–Cirbes je gospodario terenom, a Jović je u Minhenu u veličanstvenoj pobedi Zvezde nad Bajernom, koja je preokrenula ceo tok sezone, postavio rekord Evrolige po broju asistencija (19), nadmašivši Markusa Vilijamsa koji je takođe u crveno-belom držao prethodni rekord (17).
Prošle sezone Stefan Jović je sa Zvedom odbranio Jadransku ligu (proglašen za najboljeg igrača finalne serije) i domaće prvenstvo, u Kupu Radivoja Koraća nije nastupao zbog povrede i to osetilo jer Zvezda nije uspela da odbrani ovaj trofej.
Sa reprezentacijom Srbije je na Olimpijskim igrama u Brazilu osvojio je srebrnu medalju, što je bila nova vredna kockica u mozaiku košarkaške bajke koju Stefan poslednjih godina proživljava.
Danas je alfa i omega tima, Zvezda je pravi hit u Evropi, a Stefan Jović je sada u tandemu sa Ognjenom Kuzmićem ponovo nerešiva enigma za protivnike. Ove sezone Žućkova levica je ponovo vraćena na Mali Kalemegdan, aJović je bio jedan od najzaslužnijih za osvajanje ovog trofeja i ponovo se radovao u svom Nišu.
Zajedno sa saigračima ispisuje najblistavije stranice Zvezdine istorije, a kao kruna svega toga došla je i nagrada za najboljeg sportistu SD Crvena zvezda za 2016. godinu.
Stefan Jović je do sada u dresu Crvene zvezde odigrao 177 utakmica i postigao 1.119 poena ali, kako to već biva u Srbiji, na kraju sezone će najverovatnije otići da obezbedi sebi i svojoj porodici egzistenciju. Zvezda je prošlog leta uspela da ga zadrži odbivši visoku ponudu jedne Barselone, ali sva je prilika da će od jeseni Stefan Jović u nekom većem i bogatijem klubu postavljati neke nove rekorde i osvajati neke nove trofeje.Kurir sport / Koš magazin, Žarko Dapčević Daba
