Kamen temeljac je položila Zaga Žeravica, supruga Ranka Žeravice, koja je svečani, simboličan čin, uz pomoć Rankovog bratanca Čede Žeravice, najavila pokazivanjem pištaljke i trenerske licence neponovljivog stratega.
Istom prilikom na imanju porodice Žeravica, u prisustvu brojnih gostiju, organizovana je svečanost, prigodan kulturnoumetnički program, u kome su učestvovali glumac Ivan Bekjarev i pevač starogradskih pesama Milan Prunić, kao i pevačko društvo “Banatska odiseja” iz Novog Miloševa, predvođeno harmonikašem Ivanom Stojanovim.
A tvorac čudesnog muzeja tehnike – „Muzeja Žeravica“, koji se nalazi preko puta budućeg košarkaškog zdanja, Čedomir Žeravica, organizovao je pravi nostalgičan hepening, traktorijadu, vršidbu žita, pri čemu su korišćeni stari, vredni, retki eksponati iz prebogate muzejske zbirke.
Na radost posetilaca i mališana, dočaran je idilični banatski ambijent u kojem je ponikao i stasao čuveni Ranko Žeravica, kada još nije ni sanjao da će da postane jedan od pionira trenerskog posla na našim prostorima i vine se u planetarni vrh (vlasnik zlatne medalje na SP 1970. i na OI u Moskvi 1980.).
Porodična tradicija
Žeravica, reč koja u našem narodu označava usijane ostatke čvrstog goriva, u našoj priči, znači nešto sasvim drugo. Rad, trud, upornost, želja, ali najviše ljubav jedne porodice, iznedrila je dva, na prvi pogled nespojiva nasleđa. Decenijama kasnije, ponovo se spajaju na istom mestu.
Iza svega stoji Čedomir Žeravica i njegova priča ide ovako...
"Pregledajući porodične albume, sa fotografijama, otac Milivoj (1932 - 2009.) je polovinom 70-ih godina prošlog veka, naišao na fotografiju vršidbe žita 1939. godine, na kojoj on kao dečak, sedi na traktoru Fordson 10-20 HP iz 1924. godine. Imati traktor na selu, u to vreme, je bila prava retkost i svojevrsna atrakcija. Godinama kasnije traktor je, između ostalog, oduzet porodici u vreme konfiskacije.
Milivoj je vođen nostalgijom rešio da nabavi isti takav i preko prijatelja saznao da u okolini Kragujevca postoji baš takav. Kada je otišao da ga pogleda, u dvorištu je zatekao još nekoliko sličnih traktora iz tog vremena. Želeći da ih sve otkupi, rečeno mu je da su već tada bili spremni za prodaju u inostranstvo.
Tog dana je Milivoj, ne znajući, postavio temelje muzeja. Godinama kasnije očeva strast je prešla i na mene. Mala kolekcija na početku je vremenom prerasla u ozbiljan muzej koji sam želeo da podelim ljudima koji to cene, ali i žele da nauče nešto. Godišnja prezentacija muzeja ili godišnji vremeplov je bio pravo rešenje za to. Najčešće pitanje tog dana je zašto se zove “Zalazak u svitanju”?", kaže Ćeda Žeravica i u dahu nastavlja:
"Kada živite pored reke, jedna od stvari koje Vam se trajno urežu u sećanje su zalasci ili izlasci sunca. Kolorit boja, spokoj i tišina Vam donose mir. Isti osećaj u meni izaziva i muzej. Boje su tu, mir i tišina su tu, nedostajao je neki glagol. "Zalazak u svitanju" je to savršeno spojio u celinu. Sve te mašine, alati, zanati, vozila... su tu, na zalasku. Godišnji vremeplov muzeja je tu da ih na jedan dan umesto večernjim bojama, oboji jutarnjim. Trudimo se svake godine da prezentujemo nešto novo, pored vršidbe žita parnom mašinom i vršalicom, ove godine je to bio parni valjak, fabrike "Đura Đaković", ne tako star kao ostali eksponati, ali jako redak, još ređi u radnom stanju.
Tradicija je nešto čemu se posebno poklanja pažnja.
"Organizovan je defile u kom je učestvovalo preko 30 traktora. Najveći deo traktora je proizveden u prvoj polovini XX veka. Samim tim, doći do delova za popravku je izuzetno teško i ulažemo ogromne napore da to ostvarimo. Pri tom moramo stalno i da učimo. Tehnologije koje se koriste danas se umnogome razlikuju od onih korištenih pri izradi traktora onda. To je uzročno - posledično rezultiralo i bibliotekom, u kojoj se nalaze radioničke knjige, servisna dokumentacija i brošure, za sve traktore u muzeju. Otuda i ogromna količina tehničkih podataka koje su dostupne posetiocima."
Kurir sport, Foto: Privatna arhiva
Zalazak u svitanju
Zašto "Zalazak u svitanju"?
"Prezentacija muzeja pod ovim imenom je počela 2014. godine. Datum nije određen, ali dan jeste. Svaka druga subota u septembru je rezervisana za to. Nije reč o klasičnoj proslavi, gde ljudi dođu na muziku, jelo i piće. Ovde se slave industralizacija, tehnika i istorija. Ljudska borba za preživljavanjem i napretkom.
Svaka, pa i najmanja stvar u muzeju ima svoju priču i imala je svoje mesto u nekoj porodici, gde im je služila za boljitak. Mi se trudimo da sve to sačuvamo, ali ne samo puki materijal, nego ljude i njihove priče koje su išle sa tim.
Trudimo se da muzej približimo ljudima sa što više aspekata - edukativno, istorijski, kulturološki i da im kroz interaktivnu priču stvorimo isto trajno sećanje", kaže Žeravica.
Fondacija sa Rankovim imenom
Fondacija Ranko Žeravica jednako je važna, a Čedomir kaže da sve što je vezano za košarkaškog trenera radi sa posebnom emocijom.
"Polaganje kamena temeljca smo ove godine vezali za dan muzeja, zato što smo ljude hteli da upoznamo sa projektom koji smo sebi zadali prošle godine, kada smo osnovali Fondaciju Ranko Žeravica. Naš veliki i za mene najveći košarkaški trener je bio moj stric. Njegovi koreni se prepliću sa korenima muzeja, koje je postavio njegov brat, moj otac. Ovako će na neki način ostati zajedno, svaki sa svojim životnim delom."
Kurir sport, Foto: Privatna arhiva
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR SPORT UŽIVO: Ovo su timovi sa kojim će Zvezda i Partizan Večeras istrčati na teren
