Brajma je košarkom počeo da se bavi kada ga je, dok je išao u školu, na ulici u Akri, glavnom gradu Gane, zaustavio čovek i pitao da li bi voleo da trenira košarku umesto fudbala.
„Došao je na prvi trening već sutradan sa drugarom. Došao je peške, prešao oko 20 milja (32km) do terena na kojem sam radio. Na kraju sam mu rekao dođi i sutra. Dao sam mu nešto novca za autobus, ali je on navikao da pešači. Video sam da ovaj klinac ima vatru u sebi“, rekao je Nana Bafi, pomenuti stranac koji je 2010. zaustavio tada 16-godišnjeg dugajliju.
A ti koraci od mnogo milja su mu izgleda u krvi s obzirom da je njegov pradeda, Alhadži Brajma vodio pravu seobu plemena Joriba iz Ilorina u Nigeriji do Akre, taj put bio je dugačak skoro 500 milja. O njegovom pradedi, koji je kasnije postao i vođa muslimanske zajednice u Akri, napisana je i knjiga, a zanimljivo, prababa mu je emigrirala iz Brazila, kada je tamo ukinuto ropstvo, u Ganu.
Bio sam šokiran kad mi je rekao da trenira fudbal. Pomislio sam - ovaj je visok, mora da igra košarku“, objasnio je Brajmin mentor, Nana Bafi koji je i sam igrao svojevremeno na američkom koledžu, zatim postao trener.
Na nagovor svog mentora, Amida se otisnuo preko Atlantika.
„Videli smo ga i bili oduševljeni potencijalom koji je taj klinac pokazao. Bio je sirov, ali je imao velike mogućnosti“, tako ga je u jednom intervjuu opisao trener Huan Ernandez iz srednje škole Arčbišop Kerol u Majamiju.
Da se nije te 2010. godine zaustavio na ulici i porazgovarao sa čovekom kojem je delovao interesantno, Brajma bi verovatno bio jedan u nizu „propalih fudbalskih talenata“ u Gani. Međutim, nije se u potpunosti odrekao ni fudbalskih „korena“. Kažu da je često umeo da svrati na treninge ekipe univerziteta Konektikat. Tadašnji kapiten Kvame Avuah jednom je rekao da je bilo prilično smešno gledati čoveka 208 centimetara kako igra fudbal.
„Mislio je da može da igra na bilo kojoj poziciji u timu. Trudio se da pravi trikove sa loptom, prilično je bio smešan. U stvari, veoma dobro se snalazio u fudbalu", opisao je Avuah.
Inače, Brajma je jedan od retkih košarkaša u današnje vreme koji je odradio sve četiri godine na nekom univerzitetu. Razlog - majka.
„Njegovi roditelji su mi na kraju ukazali poverenje i znam koliko je majci bilo važno da u kuću donese univerzitetsku diplomu“, objasnio je mentor Bafi.
Amida Brajma je momak koji je u svakom smislu prevalio dug put od ulica i neuglednih fudbalskih terena Akre do američke koledž košarke, razvojne lige, a sada i dresa nekadašnjeg evropskog šampiona
Kurir sprot/Mozzart sport, foto: KK Partizan
NE PROPUSTITE
.
