Milovan Stepandić rođen je 18. decembra 1954. U Šapcu.
Trenersku karijeru je započeo u mlađim kategorijama "Mačve" 1977. godine. Radio je u mnogim klubovima, pre svega u Šapcu (OKK Šabac, Zorka, Iva), a zatim u Osijeku (Slavonija), Podgorici (Budućnost), Čačku (Borac), Novom Sadu (Vojvodina), Vršcu (Svislajon), Beogradu (Lavovi 063, FMP, OKK Beograd) i Valjevu (Metalac).
Poslednji angažman mu je bio baš u OKK Beogradu od 2013. pa do 2015. godine kada je okončao svoju trenersku karijeru.
U karijeri je ostvario značajne uspehe, ali uvek je sebe video kao trenera koji pravi igrače, trener stvaralac više nego trener brzog rezultata.
- Kada sam vodio FMP, ja sam Lazića i Milutinovića selektirao u prvi tim. Teodosića sam imao u ekipi, znao sam koliko može, hteo sam da ga motivišem i bio mi je drugi plej u prvom delu sezone, a kada sam video da je sazreo pružio sam mu priliku i znamo gde je sada. Ercega i Savanovića sam ja oživeo, kada je delovalo da su „izgubljeni“, verovao sam da imaju vrhunske domete. Mislim da Mišel Lazarević nije ostvario svoj pun potencijal, odlazak u Partizan mu je štetio, a imao je neslućene mogućnosti. Radio sam sa velikim talentima kao što su Srđan Đurić, igrač koji je osvajao titule, Negovanovićem, jednim od najboljih "industrijskih" bekova u Srbiji. Grušanović je najbolji igrač kojeg sam trenirao. Zamerali su mi kada sam bio protiv njegovog odlaska iz Šapca. Otišao je u IMT i dobio nadimak "Batistuta", zato što je davao dva koša po utakmici. Nije se snašao, trener nije znao kako da iskoristi njegov kvalitet i znanje - govorio je svojevremeno Stepanović.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
