"Koliko, 4-9? Ma, jedino što priznajem od tih utakmica je ona kada sam došao u Jutu, kada mi se kćer Lara rodila, i kada smo ih razbili, dao sam tada 22 poena. To priznajem, jer sam tada baš igrao, a sve ostalo, bila je mala minutaža. Imam i nekih utakmica protiv njega u Memfisu, ali valjda najviše u Juti jer sam tamo proveo četiri godine " - kaže Giriček, ambasador NBA za Evropu, pred kojim su još četiri ispita na Višoj trenerskoj školi, koju u maju planira da završi. Gordan je nastavio priču o Kobiju i na pitanje šta mu prolazi kroz glavu kada se pomene tragično stradali as Lejkersa kazao:
"Da smo svi mi ljudi isti, i da nema razlike na kraju. U jednom trenutku si možda idol, ali na kraju krajeva sve nas čeka isto, smrt. Pitanje je samo kada i u kojem trenutku se dogodi. Zato treba živeti najbolje što se može, jer je prolazan."
"Mene više boli činjenica što je poginulo troje dece, uz njegovu kćer još dve devojčice. Znam da će to možda grubo zvučati, ali Kobi je svoje napravio u životu, uspeo je u sportu, i nekako se čovek lakše s tim pomiri nego sa činjenicom da su izgubljena tri mlada života, 13-godišnje devojčice koje još skoro nisu ni počele živeti. Možda sam ja slab na to jer i ja imam kćer, 16-godišnjakinju, ali mislim da svako normalan tako gleda na stvari. I baš zbog njih je ta tragedija daleko, daleko veća."
Kada se pomene Kobejevo često korišćenje helikoptera kao prevoznog sredstva, Giriček kaže da to nije bio statusni simbol kako su mnogi sada tvrde:
"Ma video sam raznih glupih komentara, i mislim da mnogi ljudi uopšte ne razmišljaju svojom glavom već se vode tuđim mišljenjem, za onim što su pročitali ili im je neko rekao iz druge, treće ruke. Ja o svemu želim razmisliti i doneti zaključak, jer hvala Bogu imam svoju glavu. Uostalom, mislim da mogu tu biti i kompetentniji, jer sam iskusio takav način života, i znam kako se ljudi ponašaju kada imaju mnogo novca. Ljudi koji su pošteno zaradili svoj novac, a Kobi ga je doslovno zaradio svojim rukama, jako dobro znaju s parama. Velika je manjina onih koji sve prokockaju, i to ponajviše oni koji novac naslede ili dobiju ne neki drugi način, bez da su se pomučili. Zašto to govorim? Zato što je njemu bilo normalno, kao što bi i svakom od nas u toj situaciji bilo, da sebi olakša život. Dakle, da olakša transport od kuće do dvorane, u kontekstu činjenice da je telo trošio nakon vrhunske karijere a da su gužve u saobraćaju LA-u nesnosne. Zato je helikopter tamo sjajno prevozno sredstvo koje umnogome olakšava život i svakako nije, ajmo to tako reći, proser....e. Koliko sam ga poznavao, on nije bio bahat, nije se isticao ni s čim posebno, niti odećom, niti životnim stilom, bio je vrlo, vrlo normalan i uravnotežen tip."
Bahatost je ipak reč koja može ići uz Kobija, ali ne u nužno negativnom kontekstu, već u ovom slučaju definitivno pozitivnom, jer je igračku bahatost pokazivao na terenu.
"To da, ali to je skroz pozitivno, on je bio svestan talenta, i ako taj njegov gard na terenu nazivamo bahatošću, onda OK, u igri je bio takav. Ali, ponavljam, za mene je to pozitivan odraz veličine."
"Sećam se jedne anegdote iz LA, kada sam s Jutom igrao tamo. Čuvao sam ga i u jednom trenutku izbio loptu iz ruke u aut. On se požalio tražeći faul, na što sam mu rekao, “daj, nisi curica, očvrsni malo, ovo je muški sport, nemoj se žaliti stalno”. Samo me pogledao i rekao, “OK, hoćeš grubo?”. Odmah me u sledećem napadu našao na lou postu i ugurao, odmah je počeo igrati čvršće. Čvršće, ali ne grubo, jer on nije bio takav igrač, nije bio prljav. Meni je to bilo fora, ja volim izazove uvek."
"Ja sam uvek bio napaljen, bilo koja utakmica da se igrala, jer je meni svaka bila novo dokazivanje. Kada sam ga čuvao uvek mi je bilo najvažnije da mu smanjim procenat šuta, ako je pao na 30-35% ja sam bio zadovoljan, bez obzira koliko ubacio, jer ja sam time napravio posao. Čak bih rekao da ga nije bilo energetski teško čuvati, jer se on zapravo nije puno kretao, čak bih rekao, minimalno. Minimalno je i koristio blokove, a imao je niski i visoki post, tu je bio vrhunski, tu je išao jedan na jedan. Ali ga je bilo teško čuvati iz jednostavnog razloga što je imao svaki trik u rukavu, nisi nikad znao otkud ti preti veća opasnost: levi ulaz, desni, šut s poludistance, sve... Kompletan igrač" - priseća se Gordan susreta protiv Kobija na NBA parketima.
Kada se pomenu Giričekovi planovi kaže?
"Želim pomoći hrvatskom sportu u savetodavnom obliku, ako treba i pro bono, nije problem. I to na širokom području, od saveta do lobiranja, ali ne profesionalno, dakle da nisam pod ugovorom, već da to radim kada hoću i mogu. Moj privatni život mi je jako dragocen, ne želim biti pod ugovorom jer je to onda robovlasnički odnos, a to ne želim. A kad nešto radim, onda to radim sa 150%. Otvoren sam za svaku saradnju."
Kurir sport / Sportske novosti
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
