Mnogi mladi igrači su bačeni u vatru, kalili su se na velikoj sceni i kao tinejdžeri postajali lideri - Dražen Petrović, Vlade Divac, Toni Kukoč, Dino Rađa, Aleksandar Đorđević...
Još se pamti izjava legendarnog centra Jugoplastike Dina Rađe:
- Nisam ja postao igrač u Splitu, Zagrebu i Beogradu, već u Šibeniku, Zadru, Kraljevu i Čačku.
Aludirao je na najvruće dvorane u nekadašnjoj ligi gde je publika visila tik iznad parketa, gde su čak drmali konstrukcije sa koševima i praktično bili u fizičkom kontaktu sa akterima na terenu. Tih dana se prisetio i Franjo Arapović, nekadašnji centar Cibone, koji je priznao da mu je najteže bilo u Kraljevu.
- Najgore je bilo u Kraljevu, to je bio užas. Imate sobicu tri sa dva, bila je neka peć na njoj se skidaš. Daska sa ekserima, tu okačiš odeću...I tu smo igrali. I Čačak je bio opasan, ali su nas tamo voleli. Voleli su Cibonu. Nismo toliko vređani, ali nije baš dobro bilo za gostujuće igrače,tipična domaća hala - opisao je Franjo za Podcast Inkubator.
Ovo možete da vidite na osmom minutu videa:
On je pričao i o prvom dolasku u Beograd posle rata sa ekipom Žalgirisa 1998. i kako mu nije bilo svejedno u finalu Saporta kupa, kada je litvanski tim savladao Stefanel iz Milana.
- Atmosfera je bila bože sačuvaj. Sam sam bio, lako je kada ideš sa ekipom, kada ide Cibona, Zadar, Cedevita... Ali sam sa tuđom ekipom... Nije mi bilo svejedno. Nikad ne znaš ko ti šta može napraviti. Imao sam zaštitu, Litvanija je poslala čuvare koji su me čuvali, to je odrađeno između dve države. Nisam ni znao za to dok ih nisam video u avionu - izjavio je Arapović, koji je odmah po osnivanju HDZ podržao ovu stranku i njenog predsednika Franju Tuđmana.
P. G. / Kurir sport
NE PROPUSTITE
