Oboje su poslednjih godina neizostavni članovi nacionalnog tima, uz njihove bravure na terenu smo se radovali. Mnogi su zaboravili da je poenima Ane Dabović sa linije slobodnih bacanja u Hali Ranko Žeravica izboren plasman na kontinentalno prvenstvo u Francuskoj 2013. gde je osvajanjem četvrtog mesta počela najsjajnija priča srpske ženske košarke, koja traje i danas.
Kruna Anine reprezentativne priče, verovatno se desila pre pet godina, kada je na kontinentalnom šampionatu, koji su zajedno organizovale Rumunija i Mađarska, Srbija postala šampion Evrope. Ana je uz sestru Milicu, Jelenu Milovanović, Sonju Petrović, Nevenu Jovanović i ostale dala veliki doprinos tom uspehu, pa je izabrana za najkoriniju košarkašicu prvenstva. Još se pamti kako je u ključnim momentima finala pogađala koš i izazivala erupciju oduševljenja u hali u kojoj je bilo toliko naših navijača da bi neobaveštena osoba pomislila da se igralo u Beogradu, a ne u od njega 379 kilometara udaljenoj Budimpešti.
Gde je stala te 2015. godine Ana je nastavila godinu dana kasnije na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. Igrala je fantastično i vodila tim selektorke Maljković do bronzane medalje, pre toga sa ekipom Los Anđeles Sparksa postavši prva Srpkinja šampion WNBA lige.
Posle mnogo problema sa povredama, njamlađa sestra Dabović je ponovo pokazala koliko vredi na Evropskom prvenstvu 2019. godine. Bili smo domaćini i verovali da možemo mnogo. Ana, Sonja i Jelena bile su liderke, plasirali smo se u polufinale, gde nas je čekala Španija, jedini tim, koji nikada nismo savladali. Dan pred utakmicu selektorka Maljković je rekla da je Ana povređena i da ne zna hoće li šaka ruke kojom vodi loptu biti u stanju da izdrži napor takvog meča.
U Areni rekord evropskih prvenstava, skoro sedam hiljada navijača došlo je, verujući da prisustvuje istoriji. Znalo se da je Španija moćna, a onda je u nekom momentu Ana ustala sa klupe. Hala je pozdravila ovacijama, a ona je nošena tom energijom nadmašila sebe. Nismo pobedili, ali je čin ove devojke rođene u Herceg Novom ostao svima u sećanju. Dan kasnije uzeli smo novu bronzu.
Bogdan, koji danas puni 28, pre nekoliko dana završio je dugu i turbulentnu NBA sezonu sa Sakramento Kingsima. Tim nije uspeo da se domogne plej - ofa, ali srpski košgeter može generalno biti zadovoljan onim što je pokazao. Postavio je reokrd karijere u NBA (35 poena Nju Orleansu) i nagovestio da će u budućnosti biti ono što je bio dok je nosio dres Partizana ili Fenerbahčea.
Od kako se pojavio na terenu, mnogi košarkaški dobro upućeni ljudi su išli na utakmice da ga gledaju. Lucidan, nasmejan i pre svega hrabar privlačio je pažnju svih pa i Duška Vujoševića, koji ga je doveo u Partizan. Ni po Vujoševićevom odlasku i u vreme kada kod trenera Vlada Jovanovića nije mnogo igrao Bogdan se nije predavao, dočekavši svojih pet minuta.
Mnogi evroligaši i danas pamte kako im je zatrpavao koš, a navijači u Srbiji se pored mnogih bravura na terenu sigurno vrlo snažno sećaju njegovih suza posle poraza u finalu Evropskog prvenstva od Slovenije.
Bogdan Bogdanović, lider naše reprezentacije bio je i na Svetskom prvenstvu u Kini kada je sa 183 poena bio najbolji strelac. To ga je uvelo u idealnu petorku takmičenja. što je skromno prokomenztarisao kao podstrek, ali i priznanje koje bi menjao za timski uspeh.
Čekamo da se korona smiri pa da Ana i Bogdan povedu Srbiju ka novim uspesima. Prve su na redu Olimpijske igre u Tokiju. Ako ih bude.
Kurir sport / Nenad Kiš
NE PROPUSTITE
