Legendarni srpski košarkaš, danas predsednik KSS Predrag Danilović, za Kurir govorio je o problemima mladih igrača, kao i o našem najboljem košarkašu Nikoli Jokiću.
Raduje li vas novi talas talenata, poput Pokuševskog ili Petruševa?
- Ima fenomenalnih klinaca, već petnaestak godina kasnije sazrevaju i mnogo duže traju. U naše vreme ako sa 21-22. godinom ništa nisi uradio, maltene si bio otpisan. Ne treba ni njih dizati u nebesa, jer mi smo narod sklon ekstremima. Imali smo generaciju koja je dva puta bila najbolja u Evropi, pa je za dve godine ispala u B diviziju.
Zašto se to desilo?
- Zato što u klubovima nema dovoljno vremena da se radi s njima. To je donekle i logično, što zbog obaveza klubova, što zbog odluka tih igrača da ne odu u klubove koji nisu toliko atraktivni, a tamo bi bar igrali. Oni, pre svega, moraju da igraju. Mada je poslednjih godina generalno mišljenje da se na prvo mesto stavlja klub, što negde i jeste tako. Ali zar nije bolje proći reprezentativni ciklus nego otići u neku letnju ligi u ili kamp? To je kao da odete na pijacu, gde vas gledaju kao robu.
U tu priču se uklapa i inicijativa da neki klubovi, pored ABA, treba da paralelno igraju i domaću ligu.
- Nije mi jasno da klubovi kojima smo pomogli država i mi, igraju samo jednu ligu, a ne i domaće prvenstvo. Konkretno mislim na FMP, Borac i Megu. To je apsurd jer stižu primedbe kako mladi igrači nemaju prostora da igraju, što je fakat. Ne treba da gledamo vanserijske talente, za koje se iskreno nadam da će igrati za reprezentaciju, jer je to odlična stvar za svakog.
Koji je njihov stav povodom toga?
- Opravdanja su da nemaju pokrivene troškove. Pa KSS će da pokrije troškove. Pričam o klubovima koji imaju jednu utakmicu nedeljno u ABA ligi. Zar im nije u interesu da imaju još jedan meč u kojem bi baš ti klinci došli više do izražaja i dobili prostora?
Ipak se čini da, recimo Mega, radi dobar posao sa mladima.
- Da, ali to je privatna stvar i mnogo je drugačije kada igrate za takav klub ili za Zvezdu i Partizan. Mnogo je veći pritisak. Mega nema armiju navijača i taj pritisak, što je, s jedne strane, dobro jer imaju prostora da puštaju mlade. Malo je trenera u našoj ligi, pa i u Evroligi, koji imaju petlju da istrpe mladog igrača. A tu su vam pritisci od navijača, uprave i pravdanja ulaganja sredstava.
Prilično polarizovani su i stavovi povodom pitanja stranca u našoj reprezentaciji.
- Nismo mi spremni za stranca. Mislim da nam zasad ne treba. Ako smatramo da je stranac neko ko ima srpsko poreklo, a igra tamo negde, ja lično nemam problem s tim. Normalno je će doći do perioda kada će rezultati izostati. A u Srbiji je košarka pitanje života i smrti. Svi kažemo kako je medalja super, ali ako se ne osvoji zlatna, onda baš to nije to.
Igrali ste u NBA za vreme zlatnih 90-ih. Kako gledate na ovo što sad predstavlja najjača liga na svetu?
- Ne volim da poredim vremena, nikada ne može da se kaže ko je najbolji igrač u istoriji, osim možda u košarci. To je Džordan, koji bi i danas bio jedan od najboljih. Naravno da se drugačije igra sada. Pa čak ima razlike između Istoka i Zapada same NBA lige. Ove stvari što rade naši igrači su fenomenalne, za veliki ponos.
Niko nije očekivao da će Jokić da postane najbolji centar lige i glavni kandidat za MVP?
- Jokić se igra košarke i milina ga je gledati. Svaka mu čast. Da je nekim slučajem Amerikanac, bio bi već šest puta MVP. Odavno niko ne može da mu nađe nešto negativno. Osim što je dobar dečko, to je jedino (smeh).
Koliko on, Bogdan, pa i Pokuševski utiču na popularnost košarke kod nas?
- Ja sam negde, uz dužno poštovanje prema svim drugim sportovima, pre nekoliko godina video statistiku da se posle osvojene medalje najviše dece prijavljuje u školu košarke. Mi jesmo košarkaška nacija, pre svega. To nam je u genima. Hiljadu puta su me pitali zašto je to tako, ali nemam odgovor.
Nedavno ste primili revakcinu, kakav je vaš stav povodom imunizacije?
- Malo sam mator da mi neko treći gradi mišljenje, ali kada vidim da se prijatelji iz drugih zemalja raspituju kod mene kako da dođu da se vakcinišu, to mi mnogo govori. A s druge strane, ima među mojim drugarima nekih koji ne veruju u vakcinu. Čekaj, da li veruješ u to što nam je umrlo nekoliko dragih prijatelja? Zato što su zakasnili da odu ili što su mislili da to nije ništa. Mislim da je Ajnštajn rekao da su samo kosmos i ljudska glupost neograničeni. U ovo prvo nije siguran. Ne mogu da shvatim da neko odbija vakcinu, možda sam glup, ne znam. Sad imaš dve opcije, da je primiš ili da ti pravimo memorijalni turnir, ne daj bože.
Predrag Gajić / Kurir sport
NE PROPUSTITE
