Velika 13-minutna klupska reportaža donosi trenutke iz svlačionice Denvera tokom serije protiv Portlanda, a na kraju, šlag na torti je timski sastanak na kom je Jokiću saopšteno da je i zvanično najbolji.
Iako se to očekivalo, emocije su bile jake i Jokiću je bilo teško da govori pred saigračima i štabom, pa je skromno procedio kroz zube kako nije ovo individualna nagrada, već timska, zahvaljujući svemu što su drugi radili za njega.
Onda je govorio i o ulozi porodice.
„Oni žive kroz svaki meč sa mnom, kroz svaki sekund. Tata koji me je vodio na treninge, na prvom sam plakao, mama je uvek tu, u mojoj glavi, uvek mi priča, supruga je tu i svaki dan je sa mnom, braća su htela da budu NBA zvezde. Nisu uspeli, ali su mi pokazali šta treba, a šta ne treba da radim. Hvala njima, na svemu i na ovom trofeju, ali ovo nije samo trofej, ovo je ceo put. Ako uživanje u igri prestane, onda nemam više razlog da igram košarku“, rekao je Jokić.
„Dankan je najbolja četvorka u istoriji, najbolji franšizni igrač, imati njega kao idola je velika stvar. Biti samo u jednom timu, graditi odnos sa celom organizacijom, mislim da mi to mnogo znači. Mislim da to mogu“, naveo je Jokić.
Pitali su Jokića zašto je insistirao da igra sve mečeve, bilo ih je 72.
„Ako ne igram, osećam se da nekoga varam. Ako se osećam dobro, nemam povredu, zašto ne bih igrao. To je velika stvar za mene. Inspiriše me da iznenađujemo svet, nalazimo način da to radimo uprkos povredama“, naveo je Jokić.
(Kurir sport)
NE PROPUSTITE
NE PROPUSTITE
